Српски технички лист

— 165 —

(5рше) добро прегледати и видети да ли је све у свом реду, а нарочито пазити да се изолација није пореметила дугим временом или сувишним оптерећењем самог мотора. Овим узгредним контролисањем, могу се отклонити велике штете, чије су оправке врло скупе.

Испитивање анкера (котве) врши се помоћу галваноскопа и једне батерије. У фабрикама, где се такви анкери граде, — имао сам прилике бити и сам у таквој једној великој фабрици: Зјетепз. 5сћцскет, — ушло је у праксу, да се ти анкери опробају помоћу јаке струје (5 ак тот — Јвојанол5теззег), чија је конструкција и начин дејства лако објашњива.

(наставиће се)

Рад Немачких Железничких Одељења у рату 1870—71.

Оправка овог вијадукта извршена је овако: како је и у трећем отвору средњи део свода паоа и остали сводови били су напрсли, то се овим последњим није смело поверити ношење целокупног оптерећења, већ су изнад тих сводова положене подужне греде од стуба до стуба. па су преко њих дошли прагови и шине. Поменути порушени стуб ваљало је новим заменути. Због велике висине било би опасно да се цео од дрвета изради, зато се и у пркос јакој хладноћи морао доњи део његов озидати. Зидање је вршено цементним малтером и врелом водом, а рад је само онда прекидан кад би се тај малтер под рукама зидара мрзнуо. Око овако израђеног зида ударени су дрвени појасевиа између њих и зида набијени су клинасто саснчени растови железнички прагови, да би се спречило змржњавање појединих слојева при највећој хладноћи израђених. Висина овога зида изнела је 13,0 м.

а озго је насађен, од грађе скројен у Епиналу, дрвен четвртаст пирамидални стуб висине 22,0 мет. У висини од 28,0 мет овај је стуб укрућен дрвеним распињачама, које су се ослањале о поменуте дебеле зидане стубове вијадукта. Намештање ових распињача, при тадашњем рђавом времену био је веома тежак и опасан посао. По довршетку оправке овог вијадукта пионири, који су тај посао радили, прошли су са једним пробним возом преко њега и ако су се у почетку поштански возови устезали да се ковом смелом објекту повере.

За време израде ове оправке морао се посао у дза маха на дуже време напуштати; први пут због наступања Бурбакијеве војске а други пут М железничко одељење било је од Молткеа депе-

шом позвато, да изврши оправку моста преко Мозела у Фонтеноају код Тула, кога су француски слободни стрелци били порушили.

При рушењу овог — мозелског — моста одиграли су се догађаји, који долазе у најузбудљивије призоре овог рата, а у позадини немачке војске, и дају лепу слику о смелости француских четника. Два француска капетана образовали су један летећи кор од 300 људи, са називом „Вогески ловци“ који су недалеко од Ламарша а 50 км. од Епина-

| ла, у једној шуми, начинили утврђен логор, одакле

су потпомагани још и од команданта утврђења Лангра непрестано узнемиравали немачке транспорте, у позадини. Нарочито су се били окомили на разоравање линије Тул-Нанси; јер, ако би успели да разруше тунел код Тула, или мост преко Мозела код Фонтенеа, то би Немцима била пресечена најважнија веза са позадином.

18. јануара у 5 часова по подне, кренула се поменута француска колона из свога логора, и по најжешћем мразу увек ноћу, газећи по снегу до колена, идући час рђавим друмовима а више ван њих, кроз густе шуме прешла је 70 км. За време овог марша, људи су ишли један за другим, да би за собом што мање трага остављали, а последњи у том низу који су били, затрпавали су грталицама и тај траг. 21. јануара у 5 часова у јутру, дошла је ова колона на једно пољско имање, 25 км, удаљено од Фантонеа где се задржала сакривена до два часа по подне тога дана, а онда је пречицом пошла за Фонтеноа, пошто су пре тога били извештени, да, због јаке посаде, нема изгледа, да би се могао разрушити поменути тунел удаљен за 10км. од Тула. Ово оделење носило је собом на коњу барут за мине ; јер кола нису могла бити употребљена на овоме походу. Ови храбри људи прешли су Мазел око поноћи скелом; у коју је могло стати 40 људи. Прелаз је био у толико опаснији, што су реком

"силне санте пловиле. У јутру у 5 часова оделење

је стигло у Фонтеноа, и изненада је напало на немачке страже.на железничкој станици, које су одових четника држале да су становници из околине, који су поранили да иду у цркву. Један део ових војника немачких ипак је успео да умакне и да још на време заустави возове, који су јурили од Нансија и Тула и да их тиме сачувају од очигледне катастрофе, јер већ на три четврти часа по овом препаду, мост на Мозелу бачен је у ваздух. После овог успелог посла колона француских четника прешла је по сантама Мозел на 7 км. низводно од Фонтеноа и после тешког марша дочепала се опет свога логора.

Квар на овом месту морао се што пре поправити. Оба порушена крајња отвора, у укупном распону од 34,0 м. морала су бити затрпана, но пре тога поравњене су рушевине и на њих постављен