Српски технички лист

= 166: —

је један дрвен мост, само за пешачки саобраћај, а уз њега опет један за прелаз возова за транспорт земље и у опште материјала. Овај други је тако конструисан, да су на поравњену површину рушевина поставили дрвене прагове и у њих учепили јармове. Сваки је јарам од два брвну по 8,0 м. висине и 1,6м. размакнута, а одстојање јармова једног од другог око 25 м. Моснице су две, од неотесане грађе, и преко њих постављени су прагови са шинама. “

Земља за затрпавање отвора врло се тешко могла вадити, јер је због јаког мраза била промрзла до велике дубине, те се убрзо тај посао морао напустити. Како је на страни Фонтонеа спаљено за казну, неколико зиданих кућа, што су њихови сопственици помагали при рушењу моста, то се од тих кућа камен могао употребити место земље за насип Исто тако, од стране тулске зидане ограде и степенице са пруге употребљене су за тај посао, као што је и сав камен, из једног мајдана, у близини Тула, покупљен и бачен у Мозел. Међу овим каменом било је и фино израђених тесаника. Шљунак и песак довучен је са даљине од 835 км

Тиме што су ова два отвора засута, сужена је ширина реке за једну четвртину. те је била неопходна потреба, да се утврде нагиби насипа, јер је и нначе велика вода у Мозелу била опасна. а и речни стуб, који се граничио овим насипом, морао се од 2,5 м. подебљати дозиђивањем на 45 м. За овај рад ударена је оплата а темељ дозидка бетониран па озго зидан зид, Све ове радове исвршио је У. оделење железничко од 24 јануара — дакле три дана после рушења моста — па до 29 јануара када су већ поједине вагоне смели прегурати преко моста а већ идућег дана могле су и локомотиве прелазити.

Од разорених и оправљених мостова још у кратко да поменемо>Мозелски мост код Бајоне и Оњонски мост код Лира Први је имао један за. сведен отвор и био је дугачак 18,0 мет. Место порушеног свода ударени су јармови и то 7 комада са брвнима од тополовог дрвета а просечне дужине 11,0 мет. Ова грађа добивена јеод топола крај друма. Преко јармова положене су подужне греде за ношење железничког колосека.

Код Оњанског насипа био је разорен један обални стуб, за којимје и свод, у првом отвору пао У овако образованом простору од 16,0 м дужине и 10,0. мет. висине, постављен је дрвени мост на подупиралу.

Још теже од оправке мостова било је оправљање разорених тунела.

На 100 мет, од станице Нантеј, порушен је тунел на железничкој линији Штразбург — Париз, која је била од особите важности за опсадну вој-

ску код Париза. Уста овога тунела са париске стране била су за 25,0 м. засута. Због стрмог и осипљивог земљишта није било могуће у овом разореном делу тунела начинити усек. С тога је једно пруско железничко одељење предузело, да ову срушену масу пробије дрвеном подградом. Но како се није могло рачунати на сигуран успех, то је једновремено предузета израда једне линије, која би тунел обишла, што се ускоро показало као оправдана мера, јер после 49 дана напорног рада у тунелу и пошто су босни и подножни ходници били израђени и копање и извлачење масе у толикој мери изведено, да је до довршетка можда имало још свега 14, дана сурвало се поново то обурвано место, те се сваки рад на томе послу морао обуставити, а сву радну снагу ваљало је сада употребити

на довршавање започете пруге, У овом времену доведена је и баварска железничка трупа и упућена

је на станицу Нантеј — која је дотле само два колосека имала а ни једну рампу да — је преправи у крајњу станицу.

(наставиће се)

КЊИЖЕВНОСТ

Напрезвање закивака којима су везани еластички штапови испуне; од инжењера Ивана Арновљевића.

Уредништво Техничког Листа добило је од писца ову расправу, која је о:тампана из Дензећл! Ни Атсћнеб ит“ ипа Јпсетшиштезвеп од 1909, св. [. Наппоег Нођитге.

Писац полази од основног обрасца да сума напрезања свију закивака у једном низу мора бити равна спољној сили. Али у том обрасцу има још п непознатих а то су делови спољне силе које примају поједини закивци и с тога је потребно још п-1 образаца које писац добија под претпоставком, да се закивак извије онолико исто колико се на дотичном месту реформише еластични штап. На основи овога он најзад успева да добије подесне обрасце за израчунавање напрезања код појединих закивака. Завршне примедбе гласе:

Ако еластичан штан | сталног пресека Р спојимо с другим штапом [| истоветног модула еластикности и спој извршимо са п закивака постављених, у низ по заједничкој оси оба штапа и у сталном размаку; онда за напрезања појединих закивака под дејством аксиалне силе. вреде ови закони:

а.) Ако штап П има такође свуда сталан пресек Е' = Е онда су напрезања двају и двају заки| вака, који леже подједнако далеко од крајева споја међусобом једнака. Напрезања опадају ка среди-