Српски технички лист

= 467 =

ни низа тако да је узастопна разлика све мања и мања.

ђ.) Ако је У > Е, онда су напрезања закивака близу краја споја штапа П већа, а оних ближе крају штапа 1 мања по случају под а) при иначе јед наким погодбама. И напрезања и њихове разлике спадају ка средини.

с.) Ако је најзад Е' == ~» онда је напрезање закивака који лежи на крају штапа | највеће, а напрезања осталих закивака као и разлика тих напрезања опадају поступно до краја штапа !.

4.) Ако штап П[ има промењљив пресек који од краја ка крају штапа 1 поступно расте, онда напрезања закивака између оних у случају пода)и оних у случају под с) и то: приближују се случају под а) или под с) како кад пресек од | == спорије или брже расте.

е.) У свима случајевима је разлика у напрезање суседних закивака утолико мања, спој дакле утолико рационалнији, што је мањи број закивака п и што 'су мањи размаци закивака а) и крутост противу савијања _- самих закивака. (А означава извијање закивка под јединицом терета)

1) Највеће напрезање закивка практички остаје непромењено ако је број закивака у низу преко п==75.

о.) Претпоставка да су закивци сви подједнако напрегнути вредигсамо за круте штапове Е=Е или кад су закавци потпуно витки П = 0

Ови су ставови изведени под претпоставком да је ширина штапа и ширина подвезице на коју је штап прикован једнака пречнику закивка. Нема сумње да ће се услед неједнакости деформације средње траке штапа, чију смо ширину узели да је равна пречнику закивка и оних трака сједнеи с друге стране средине, смањити разлике у напрезању појединих закивака; и то у толико више уколико је већа размера и == ширина штапа: пречник закивка Јер кад буде и = ео, што наступа или за Е=Р' = 2 или ако пречник закивка постане бескрајно мален

1 дакле -у- = 0; онда је, по ставу о) за све закив-

ке подједнако напрезање.

Према томе обрасци за снагу закивака изведени на основи истинских напрезања, морају имати у себи размеру и као аргуменат.

Формуле које је писац извео вреде за специјалан случај, да је џи = 1.

Други особени случај и = ~ је претпоставка да су сви закивци подједнако напрегнути.

У пракси се извршује махом тако да је џи = 3 до 4 и доиста и распоред сила на закивке лежи између ова два особена случаја. Из тога излази да

највеча напрезања закивака која су за сигурност спојева меродавна остају увез испод оних вредности, које дају формуле што их је писац извео.

Према ставовима а) до о), које би тачније теорија могла променути само квантитативно а никако квалитативно, изводе се ова правила за практичну примену:

1.) Размак закивака у правцу штапа треба да је што могуће мањи.

2.) Мање закивака већег пречника рационалније је но више закивака мањег пречника.

3.) Више од пет закивака у једном низу па-

ралелно оси штапа не користе. 4.) Сувише јаке подвезице погоршавају спој. 5,) Спој штапова испуне помоћу лимова за образовање чвора бољи је но непосредна веза с по јасним плочама.“)

Саопштио Ј.

Гртауу зројки агсћиекецу а штбепуги у Кгајоузјубезкет Изашао је 20 број с овом садржином :

1). Бажант 3. Опште решење статички неодређених система штапова. — 2). Андерле Ј.: Маши“ на за косидбу (са сликама нал, 19 и 20). — 3), Зимлер Е и Мелцер Е.: Извештај о студији воденог пута по реци Одри, од Виле до Спревг. 1). Разне вести: Одлука ц. к. привредног суда. — Смесе Накнада штете на коју је осуђен предузимач што је грађевина заражена печурком. — Географски радови у Македонији.— Грађевинарске вести. —- Набавке. — Стечаји.—Лицитације, — Упражњена места— Личне вести.

Ј. БЕЛЕШКЕ

Гранитон то је нов изуметак у грађевинарској керамици који нарочито у Француској на монументалним и раскошним грађевинама, омогућава израду фасада у живим бојама, и украшавање дуварских платна и то како орнаментски тако и пластички на грађевинама старог као и најновијег стила. Обојена разном бојом или углачана до металног сјаја ова монументална камена маса просто је не-

разрушима и на ваздуху вечито постојана. Постојана у свом сјају и у животи боја кроз низове година. Та је камена маса врло подесна за одржавање грађевина; боље него цемент, теракота, мајолика, мрамор и пешчар: јер одољева много боље'свима атмосферским упливима. У Паризу и у другим већим местима изведене грађевине с орнаментима, стубови и капите-

#) Из овога се види, да је тачан принцип на основу ког сам изложио рачунање спојева у тех, листу прошле године. Ј.