Српски технички лист

— 175 —

сама до краја децембра вршила службу на целој овој прузи, а нарочито је 9. новембра при напуштању Орлеана ванредно послужила, кад су Баварци под командом Ебермајеровом, том једном локомотивом извукли из Орлеана све вагоне и то пошто их није могла све од једном извући, овај транспорт подељен је у две половине. Кад се машина вратила за другу половину заосталих вагона, немачка је војска већ била потпуно напустила варош, а око воза била се окупила маса света из вароши, коју су с муком задржавали неколико пруских оклопника, који су били добегли на станицу. Али је маса узбуђеног света све више придолазила и кад је машина била закачена за вагоне, примети машиниста, да у локомотизл нема воде. Мучни су били тренут-

ци док се тендер пунио једним ватрогаским шмрком који је прошлог дана био крај једног рибњака нађен; морао се он употребити, пошто је водостаница била покварена. Кад је овај посао био готов, шмрк је утоварен у вагон и воз је, прошав кроз гомилу света изашао из станице. За време овога 20 пионира стајало је на тендеру са запетим пушкама, спремни сваког тренутка да пуцају.

Ово су укратко изложене неколике епизоде из т. зв. „рата позади фронта.“ Међутим учасници овога морали су бити кашто не само у фронту, већ и пред њиме, за шта се захтевала од дотичних инжењера и пионира истрајност, храброст и одлучност. Колико је само била опасна извидничка вожња! Железничко одељење, које пође на тај пут. налази се чешће у много тежем положају од коњичких патрола, јер су ове лако покретљиве и могу, према томе, свакој опасности у већини случајева лако да умакну, нису везане за друм но се могу у произвољним правцима кретати у напред, а при повратку могу и другим путем ударити, док на локомотиви или вагонету у извидницу послати инжињер и официри железничке трупе огран:.чени су у воме кретању само на пругу и сваког тренутка могу бити заустављени вађењем шина или избачени са колосека и нападнути из заседе. При поласку у извидницу обрате на себе пажњу становника околних непријатељевих места, па су ипак принуђени да се тим истим путем врате, што тек може да буде опасно. А ако напусте пругу, то су са својом војничком пратњом у положају малих пешачких оделења, која би за читав дан марша а и више, била удаљена од своје главне трупе, и према томе била у много већим опасностима него коњичке патроле.

Четвртог децембра враћао се на једном вагонету један пионирски официр са 4 пионира и 3 пешака са прегледа линије Монтер—Ножан сир Сен, па при том повратку наиђу, недалеко од Лезорма, на ивици једне шуме, око 200—300 француских се-

љака наоружаних каменицама, а сем тога били су покрили и шине песком тако, да су два пионира вагонет муком пренели преко те преграде, док су

други војници држали пушке наперене на ове сељаке све дотле, док ови нису устукнули и изгубили се у поменутој шуми, те је ово одељење могло још пре мрака стићи у Лезорн.

Као што се види за оваква предузећа захтевали су се људи куражни и одлучни. Треба поменути тога ради још један пример, у коме су баварски инжењери участвовали: 22. новембра по олуји и густој магли, да су се само на 100 корака могле шине једва видети, кренуло се возом ово одељење у извидницу пруге Париз—-Шатоден. При свем том што је због густе магле било врло лако да се овај воз избаци са колосека, ипак се успело да воз зађе и у француске предстраже и истим опасним путем да се врати. Права слика рата на гвозденом путу

Из свега овога види се колико је важна оргаизација железничке службе у време рата. На завршетку да напоменемо, да предавач г. Милер Бреслау упућује на следећа саопштења и успомене из овог рата, које су донеле „Решвсеће Ваихенипо“ нарочито у годинама 1870, 1871 и 1872. Затим „феизсћи ћ дез Ђауепзсћеп Агсћиекјеп ипа Јпсепешт — Мегешз“ и „Огстап Ниш Фе Еопзећине дез Елсепђаћимезепз.“ Од војних списа, нека мала саопштења изнета су у познатом делу о овом рату, које је издао немачки Главни Генералштаб, као иу КперзрестећШсећеп Епгејзсћиће такође од истог Ге. нералштаба. За тим дело: „Пег Кпер ап деп гаскматнаеп Међшаипсеп деп дешзећеп Нееге ипа дег Егаррепф!епз!“ у коме су изнете многе интересантне

појединости о поправци железница и њиховој заштити у позадини [| армије. Писац овога је А. Сагдата! у. М!ддет.

Нарочитој пажњипр едавач препоручује „Кпег=епппегипргеп 1870—71“ које је издао тадашњи виши инжењер Ргих Кгоћп као и саопштења, која је издао шеф | секције баварског железничког одељења Еђеппауег под насловом „Мог 25. Јаћтеп“ у додатку уз АПгетете ДеНипо Ме 246, у којима се износе, од очевидаца, ратне слике проткане хумором, као и тешкоће са којима су се немачки инжењери и пионири имали да боре у том значајном рату.

Д. С.