Српски технички лист

— 176 —

О трамвајима ИњЊиИховВомМ одржавању.“ од инжењера Љ. Ј. Михапловића.

Треба испитати, да ли је кој калем жице —0ни се најчешће кваре –- покварен, т. ј. дл ли нема кратку везу (Китазсћ]ц5) са осовином или са самим анкером, а тај случај наступа на пример онда ако неколико жице сагору. Испитивање анкера врши се на овај начин: Узмемо један контактни уметач који је у вези са5 сијагица (свака 100 волти== 500 волти) и пређемо с њиме цео колектор унаоколо, а међутшм онај други контакт, који је у вези са земљом, метнемо на осовину анкера. Чим би се лампе макар најмање осветлиле, служи нам за доказ да, изолација анкера није више у свом реду и значи да се један или више водова на добошу у одводу. .

Овом методом може се паравно 6ез икакве велике тешкоће са свим тачно пронаћи, којл је вод похварен.

Овај начин испитивања анкера има ту добру странку, да се помоћу повећаног напона (према томе котики је број лампи употребљен 500 пли и мање волти) одмах опазе мали дефекти који би доцније проузроковалн вели«.у штету, кратку везу и т. д. а овако се могу одмах ухлонити.

Као год што је до сад о анкеру доста речено исто би тако имало да се каже и за магнете јер и њих треба тачно испитивати и мерети им њихов отпор. За то се употребљава један Вестонов — апарат — мост (Мћеа Топе--оеће Меззђгиске) помоћу којег се на врло лак начин и брзо долази до резултата. Ако се при том испитивању нађе, да отпор није нормалан, треба дотична места одмах изменути, и по том опет сигурности ради испитати, како не би доцније наступиле непријатне последице и скупе оправке због такве нехатности.

При вађењу анкера из мотора прво се мора скинути зупчаник са своје осовине.

Више пута дешава се код ов: манипулације да се наопако ради, без икаквог размишљања, и тако на силу скине зупчаник са осовине. Овим поступком могу се лако нанети повреде на самој осовини анкера Зато се препоручује да се при таквом раду послужимо једном нарочитом направом за Јскидање зупчаника — стременом — и то без јаких удараца и повреда ма којег дела.

Као што је моторима у опште поклоњена велика пажња, исто тако нужно је водити рачуна и о другим деловима доњег строја трамвајских кола

#) У цељи дл општини и полицијској Управи помогнемо у вршењу надзора и предузимању потребних мера за сигурност и удобност нашег престоничког трамвајског саобраћаја, пуштамо у Лист ове напомене о трамвајима и њиховом одржавању које

су црпљене из дугогодишњег искуства и праксе Ур.

Од свих делова који су под "олима најглавнија је кочница (бремза), и она мора бити у најбољем и најпоузданијем стању, — дакле апсолитно увек сигурна. — Зато треба често кад год се има времена прегледати кочнички ланац што могуће брижљивије. Треба свагда пазити да ланац, који се употребљава при кочењу кола, не буде намотан једно преко друго, јер се тада де: ава, да ланац склизне баш у тренутку кад се врши кочење, и на тај начин изазове лабаво и несигурно кочење, које несме никад да буде. Ланац који се налази'на кочници и ручица — запонац (Кигреј) морају лежати у таквом положају, да се ручица окрене само за 90' или највише за 180% од тренутка кад кочничар почне кочиги, па до тренутка кад кочница треба да задржи кола. Целу кочницу као што горе споменух треба добро испитати. да нема никакве препреке да се ланац лепо намотава.

Ако се на кочници ма шта поквари, треба одмах другим замзнутии при том водит: бригу о тачном монтирању. Најбоље је и најпробитазније је после такве оправке, која је на кочници извршена, да кола издрже једну пробу на довољној даљини, пре но што се предаду саобраћају, бар тако је већином у већим варошима које су мени познате. Ове сг пробе врше на засебним колосецима, код самих депоа, а не по варошкој мрежи.

Даље би се имало још и то напоменути да сви зглавкови, завртњи који се налазе на кочници морају бити добро подмазани како би могли вршити своју службу без валиког натезања. И једино кад је тај услов испуњен, онда је кочничару олакшана служба, и не мора се при кочењу многогнапрезати, и једино тада је кочница исправна.

Кад с: вел доњи део кола контролише нужно је да се у исто време добро прегледају и они делови који условљавају правилан и тачан рад трамваја, а то су: лежишта (асег) осовине, лежишта анкера (Апкепасег) мазалице на осовинама (Асћеђисћзеп) Мазалице на осовинама, у које се уклапа 'рукавац треба контролисати, да нису испуцале или да немају иначе какве дефекте; да ли им је површина где се рукавци окрећу потпуно глатка и да ли не показују какве сумњиве знаке, што би веома нашкодило. Треба одмах настојавати да се све у ред доведе.

Шкољке свију лежишта (Басетзсћајеп) на осовинама треба при свакој вгћој генералној ревизији изменити, заменути новима као што је искуством освештано. Исто то вреди и за лежишта анкера (Апкепасег).

У опште се опазило да сви анкери после 4 до 5 месеци оједу своје лежиште на једној јстрани и кад се лежишта обрну за 180 онда могу још 4 до 5 месеци послужити. Као што се види из досада-