Српски технички лист

— 196 —

Овим су законом нарочито искључени из врховне управе, из најважнијих звања, сви они који су студирали политехнику. Сасвим је све једно да ли је дотични младић способан за нарочити посао врховне управе ако—није положио први правнички испит, пут му је закрчен. Шта више, искључена је и могућност, да академичар (факултетлија) који је дугом и озбиљном студијом свију оних грана науке који дубоко задиру у рад управе, стекао обилно правничко знање, да такав академичар, који је за тај посао доиста спреман, и који је ту своју спрему и документовао, — да такав академичар и буде припуштен у врховну управу. Држава и њени извршни органи, а то су у овом случају чиновници врховне управе — веле, сасвим је „све једно да ли си ти тако образован и да ли си све оно научио што и ми сматрамо за нужно и корисно, ако те није при том још штемпловала каква јуристичка испитна комисија, онда те ми не примамо у нашу држа ву. На овом су становишту све немачке савезне државе ево већ 100 година. И што је још најчудноватије при том то је, што се ово све строжије и све безобзирније одржава што се јасније обелодањују махне таквог метода васпитавања чиновника“).

При том је све јаснија излазила на видик нарочита одвратност према техничкој интелигенцији и пореклу из кругова природних наука. У почетку кад се образовао први кадар школованих чиновника организатори наставе су врло добро увидели били, да школовање чиновника за централну управу не сме се ослањати једино на сазнавању права и правних принципа, као што је то код правника случај. Фридрих Вилхелм !., који је први наредио да референдари (први ступању правничкој служби) морају добити високошколско образовање, изрично је указао на разлику која мора да постоји између школовања потребног за судије и школовања за будуће чиновнике врховне управе. За ове није тражио правничко школовање. Факултетско образовање за правнике постојало је још пре тога а у многим земљама немачких сав. држава још одавна. Требало је створити са свим особено образовање за сасвим другу врсту чиновника. Развитак тог претходног образовања у многим

#) Као што се из досадашњег види код нас је са свим противно. Једино су правници који сем адвокатског не полажу никакав државни испит. Кол нас се за судију не траже испити А за инжењерску и просветну струку траже се.

Ј.

немачким државама јасно обележава ову тенденцију и показује нарочито да је циљ створити чиновнички сталеж, који ће својом спремом бити у стању да државу у обиму закона и законитости повести ка економским успесима ка благостању и снази. И зарад тога се морала нарочита пажња и тежиште положити баш на природне науке и њихову примену. Услед тесне везе, која је учинила да се и примена закона споји с овом радњом за коју се тражила нарочита претходна спрема, правништво је задобило превагу, коју је одржало чак и онда, кад су се обе врсте звања: право и управа одвојиле, Али чак и у прво време после извршеног одвајања правде и управее власти понеке су се државе држале непрестано првобитног гледишта.

Ог Огдон некадашњи професор универзитета у Јени, прикупио је дотичне одредбе у једној књизи која је угледала света 19037. Да бих јасније истакао циљеве којима се некад тежило приликом школовања за управну струку, ја ћу из многих прописа за испите по разним немачким државама да наведем само један.

У војводству Саксен—Мајнинген било је 1829 год. прописано да испите за службу код управних власти треба одвојити од испита за правничку струку. За управу се пре свега тражило темељно класично образовање у латинском језику, (грчки се језик није сматрао за потребан). Ова се претходна припрема могла стећи или у државној или приватној школи. Заовим је била потребна студија на универзитету или на каквој нарочитој специјалној школи. Кандидат је морао студирати ту: Логику, Метафизику, Морал и природно право. За овим је долазио државни испит. Ту је имао кандидат да покаже знање из државних наука и општих помоћних наука и сем општег знања из тих наука морао је имати обилато и темељно знање бар из једног од ових предмета: пољопривреде, минералогије и рударства, математике и механике, грађе. винарства, хемије и технологије. Место грчког језика — вели се тамо — добро би било да кандидат зна који живи сигуран језик, Предмет другог државног испита били би нарочити односи земље у погледу на задатке управних власти, и то политички односи и историја земље, земаљско законодавство у административној струци, систем порезе, пољопривредне уредбе, природне особине земље и начин употребе природних помоћних извора њених.

(Наставиће се)