Српски технички лист

— 197 -—

Компас са слободном осовином

(принцип чигре.)

На трговачким лађама а особито на ратним употребљује се у данашње време све више и више гвожђа и челика. Зато је адјустирање компаса у толикој мери отежано, да се осећа све већа потреба за заменом магнетске игле као апарата за одредбу правца пловидбе. Нарочито се на палубама ратних лађа, где су компаси у непосредној близини тешких вгртикалних маса гвожђа, јављају се на компасима поремећаји, који се с великим тешкоћама једва могу контролисати. Јер, свака промена положаја топова и иначе друге околности изазазивају промену магнетног поља које на компас упливише. Ова промена ремети положај компаса сасвим неравномерно и неједнако. Зато је преко потребно повремено накнадно проверавање — ректификација— компаса астрономским или терестричним проматрањем, те да се види колико је оступање магнетне игле услед локално — магнетских особина непосредне околине. Кад време није подесно за астрономска посматрања или терестричку ректификацију, онда морепловац мора да рачуна с несигурним коефицијентима што наравно јако отежава добијање поузданих резултата. У том погледу подморске лађе стоје врло лоше. Ми се овде нећемо упуштати у излагање разноликих метода, које су досад нашле примене при опреми — адјустирању — компаса. Само да напоменемо да ни једна метода није потпуно успела да отклони местимична оступања изазвата поменутим упливима. Сад је најзад успео Ог Апзсћ!Н7 Каетрје из Кџе!-а да у чигри нађе замену компасу и да на основи теорије слободне осовине конструјише компас, на који не дејствују магнетске особине лађиног корита, те зато показује увек са свим поуздано истински правац север—југ. — Може се сматрати да је духовни проналазач ове справе физичар Еоцсац! који је још пре 60 година експериментима доказао да две чигре које се једна на другој клате и ротирају теже да поставе своје осе паралелно. Из тога, полазећи са гледишта да се земља може сматрати као велика чигра, он је извео да се чигра која се слободно клати и ротира тежи да се постави паралелно оси земље. Другим речима: тежи да заузме положај идентичан с меридијаном дотичног места. Фуколови покушаји нису имали никакве практичке примене само с тога што у оно доба није још било могуће начинити чигру која би се довољно брзо окретала. Беспрекоран експерименат с таквим инструментом могао се извршити тек пошто је после дугогодишњих опита испала за руком конструкција чигре по систему трифазног мотора, који задржава свој сталан број обрта готово неограничено време.

Да би се ова чигра могла употребити као компас, по себи се разуме било је потребно, лежишта осе паралелне правцу северо-југ поставитиу хоризонталну раван. Да би то омогућио конструјисао је От. Апзећ 2 Каетрје свој компас овако: Кутија за компас је цилиндричка и од метала и по спољашности личи сасвим на магнетски компас. На горњем крају кутије обешен је компас о кардановим прстеновима, који имају многе опруге, како би се ублажили потреси које би изазвало колебање и кретање лађе и машине. Горњи део кутије заднивен је стаклетом као и кутија обичног компаса. У средини кутије има цилиндричан простор и кроз овај пролази метална осовина, која је у овом горњем крају положена у лежиште с лоптицама тако, да се може окретати са што мање трења. На доњем крају осе а испод кутије притврђена је друга кутијау чијем се простору хоризонтално положена чигра на лежиштима од лоптица врти са 21000 обрта у минуту. Сва су лежишта с лоптицама снабдевена аутоматским мазалицама. По "принципу Гамај-ове парне турбине осовина од јаког метала и чигра чине заједно једну целину.

Кроз осовину проводи се озго струја за алтернатор, при чему се наравно мора побринути за брижљиву изолацију. Плоча на којој је подела у степене израђена је од алуминијума ијтако притврђена за кутију да се црта која показује север-југ тачно поклапа (с осовином чигре. Кутија је испуњена са 48 килограма живе. Ова жива носи апарат на два оштроумно конструјисана пловка тако, да се притисак наниже потире. Чигра се према томе може вртити у хоризонталном правцу готово без трења и тај свој хоризонталан положај задржава и при свима клатењима и треперењима лађе.

Не улазећи у дугачка теоријска разлагања мо жемо објаснити дејство апарата најлакше, ако га будемо упоредили са магнетским компасом: Код магнетског компаса оба земљина пола дејствују на магнетну иглу, која може да се повинује привлачној сили полова само у хоризонталној „равни, пошто је ослоњена на вертикалан стожер, те се тако има постави у положај магнетног меридијана. Код компаса на принципу чигре даје импулс за правац тежа земље и њено вртење. Како је чигра тако ослоњена, да јој тежиште као и код магнетске игле лежи испод ослонца, може се и оса чигре такође само у хоризонталној равни окретати све дотле док се не постави у правац правог меридијана дотичног места. Овде дакле постоји занимљива аналогија између компаса по принципу чигре и компаса с магнетном иглом. Друга аналогија између обе врсте компаса у томе је да им хоризонтална снага која их утерује у правац опада или расте како се кад приближујемо половима земље илика екватору. Овај се факат објашњује тиме, што потпу-