Српски технички лист

— 199 —

даље окреће услед замајне снаге, која је због великог броја обртаја огромна. Немачка марина издала је наредбу да се све ратне лађе снабдеју са компасом система Апзећи!7 Каепје и врло је вероватно да ће и трговинско бродовље .поћи за при мером флоте | АЕ

Тесћ. Кипдазсћац Саопштио Мо 23. - Ј.

Нов зидани мост у Шарпотенбургу.

Велики друм, који иде од Берлина као продужење његове улице, под липама за Шарлотенбург прелази на самом улазу у ову варош а у непосредној близини Политехнике преко пловног канала реке Шпреве. На томе месту до пре неколико година био је један дрвени покретни мост (мост на расклапање, Фе Кјаррђтске, је роп ем а сопше — рогд5). Мост је био кос, а и за тадањи саобраћај врло узан, те је било тешкоћа како за возидбу каналом тако још више за улични саобраћај. Да би се ове незгоде отклониле одлучено је да се место овог моста сагради један сталан објекат. У 1900. г општина вароши Шарлотенбурга расписала је била конкурс за израду пројекта за зидани мост са захтевом да се нарочита пажња обрати на грађевине ско уметничку обраду овог објекта, а канал да се пресведе једним сводом најмање 22,00 м. распонаи од темена његова до зимске велике воде да буде најмање 3,20 м

После дужих штудија по техничким и финансијским питањима о овом објекту и после пред-

њег неуспелог конкурса!) поверена је израда плана архитекти професору Вегпћага 5сћаеде — у. и он

је тек трећим својим пројектом успео да задовољи тако тешке захтеве, који су се објекту на овом месту стављали како у погледу уметничке обраде тако још више у решењу техничко саобраћајних питања.

Како је овај објекат израђен и предат саобраћају и о њему Хептаћјан Фег Вацуегуаћипг у бр. 43 од ове године доноси опис са фотографским снимцима и врло повољну критику, то и ми читаоцима Техничког Листа а нарочито архитектима скрећемо пажњу на тај чланак, пошто са инжењерс“ ког гледишта овај објекат нема у тој мери интереса јер при његовом извођењу није било неких особитих тешкоћа како при изради темеља тако и при свођењу овог од клинкера израђеног косог свода распона 26,0 м. и стреље 3,96 м. Од интереса је на-

1) Види пројекте награђене првом и другом наградом. Дептађјан дег ВацуегуаНипо 1909 годин: страна 8322 и 329

| ове изложбе од

помена о рационалном распореду рада при чему је саобраћај на овако живом месту за све време грађења без сметњи одржаван. |

Инжењерски део овог објекта пројектовао је варошки грађевински саветник Вгефћвсћпе!дег.

Целокупна израда овог у истини уметничког дела заједно са неким спореднијим радовима око регулисања улица износи 1.572 000 марака, а у главном израђен јео трошку општине вароши Шарлотенбурга. де:

БЕЛЕШКЕ.

Дутомобилски чамци у 1908. години Га Реуце тапште у јануарској свесци саопштава белешку г. Матс Гестапд-а поморског официра о напретку који је постигнут са аутомобилским чамцима у овој години. Ово саопштење оснива се на двема расправама из година 1905. и 1906.

С војничког гледишта аутомобилски је чамац савршеније оружје но торпиљери. Врло се добро прилагођава приликама и има многоструку употребу на бојном пољу. Њима је могуће одједном напасти оклопницу с неколико страна. у

Ван Француске као да је ово питање боље решено. У Немачкој аутомобилски ће се чамци реквирисати за време рата и послужиће као одбрана на ушћима река и пристаништа Аутомобилске ведете“) енглеских оклопњача имају са стране по две оклопљене цеви за избацивање торпеда (за лан сирање).

У Француској као да је погрешка у том што се као гориво за аутомобилски мотор употребљује петролеум, а по мишљењу аутора требало би употребити бензин. Аутор у осталом саопштава резултате добивене с петролеумом у 1908. год. и ови нису ниуколико сјајни. Прелазећи затим на испитивање мотора: Дизеловог, Кбгпо-овог, Сог--овог, М/ећ5 и Сохез-овог налази да ни један од ових петролеумских мотора није још употребљив за ведету која избацује торпеде,

И на изложби у Монаку у 1908. г. није било ни једног таквог мотора. Према томе сматра аутор да треба проучити моторе са бензином и студија интереса је с два гледишта: 1), У погледу на највећу брзину кретања која се може практички постићи таквим чамцима и 2,) с погледом на елеганцију машинске конструкције.

У исто време поменута белешка даје анализу с теоријским рачуном и практичким податцима о хидропланима : Гетеаџ, Карјегез, Рапћагд-Шеуаззог

#) Ведета (УедеНе) мала лађа за рекогносцирање.