Српски технички лист

— 204 —

можја и јасно истиче из свега досада реченог, да техничари морају сами собом да постакну преображај и излаз из тога незгодног положаја. У нашој народној заједници нема сталежа, нема снаге, која би нам помогла, док сами не будемо увидели, шта има да се измени и ако не буде ло сами пре других учинили оно што се икако може учинити, те да се из тог незгодног положаја исплива.

Питање је само, шта треба урадити, шта се може урадити и који нас пут води најбрже цељу >

Прво описану појаву — нека врста несебичности па и скромности — нећемо да изгубимо, али би требало и морало свим срествима покушати да проширимо сверу интереса младог инжењера. И то још на самој политехници. Радосан је појав, што се већ од двадесет година на овамо, а местимице још и од раније јављају тежње у том смислу. На техничким високим школама уведени су и уводе се у све већем обиму предмети правнички и економски, филозовски и историјски и хватају све дубље корена. И што је нарочито још важно ове науке нашле су местаин у испитним програмима. На пруским политехникама врло се плодно показала установа припремног и дипломског испита као академских испита наместо досадашње установе испита за подинжењере (Ваш ћгегргипсеп). Ова важна измена стара јетек неколико година али се њен утицај на слободнији развој наставног програма показао за то кратко време већ врло јак. Већ данас млади нараштаји који пролазе кроз политехничке школе имају далеко пространије прилике и много јачег по-

стицаја за опште образовање на широкој основи. но што је тога пре било Додајте томе још и значајан покрет, који се такође већ јасно обележава, у прилог даљег економског образовања по удружењима и нарочитим семинарима и литературом па ћемо готово моћи бити сигурни: да је наступио преокрет, и што сегтиче прве препреке, моћи ће се ускоро

појавити широк хоризонат.

Али тиме ни издалека није све учињено. Ако хоћемо да достигнемо доиста корениту

промену, да добијемо трајан бољитак, морамо |

се заложити да савладамо и другу препреку: монополисање јуристичке школе. Ако буде нов нараштај тако образован, да млади техничари, или сви или бар делимице, потраже занимања ван уских граница своје струке, дау

много већем броју буду суделовали на вели- |

КИМ социјалним питањима, они ће опет у гра-

ђанству бити удостојени тек другог места. Јер докле у Немачкој буде владала аксиома: да способност за чиновничка места у вишој администрацији доноси само онај, који је положио први правнички испит; све дотле ће човек с предходним правничким образовањем бити испред људи који су свршили ма коју другу школу у рангу универзитета. И докле год буду наши меродавни чиновници — почев

| ОД министра па до кмета —излазили само из

једне врсте школа, све дотле не може ни доћи до друкчијег мерила за способности, Техничари наше домовене моћи ће се окретати и довијати како им је воља — кад они којима је поверена управа земље, који дакле

"практички владају, не желе изједначење, онда

се изједначење не да ни постићи. У ствари нема апсолутног мерила по коме би се мерила вредност и способност

Вредност одређује увек државна управа. При том треба још имати на уму, да баш они људи и они фактори, који у овом имају пресуду реч, нису никако у стању да изазову промену, свакојако бар не из сопствених побуда и сопствеог убеђења. РБ у. Мон научник државних наука у Тибингену упозорио је још пре 50 година на то, да сви виши административни чиновници морају изгубити мерило за вредност људи других школа, пошто су они сами сви из једне врсте школа. То је данас управо најтежа препрека и то је дубљи разлог, због чега се образовање доривено у другим струкама ван правничке не "цени

онако како заслужује. Рецимо да дође млад

академичар, који је приљежно студирао на вишој техничкој школи, који је за пет година свог научног школовања прибрао обилато знање из природних наука и добио јасан преглед економске науке, који се бавио и адми нистративним државним правом и научио нај-

важније одредбе грађанског права, — рецимо

дакле долази ученик који није није неупотребљив за административног чиновника и понуди се општини какве велике вароши с молбом да му даду могућности да прође и кроз практичну административну школу. Општина ће му одговорити: ми се морамо најпре постарати за 20 правничких приправника; за вас, који долазите из друге високе школе, за вас нема места. Уопште — шта ви и хоћете управо у администрацији, администрација је правничко поље; ви треба да будете техничар.

(наставиће се)