Српски технички лист
— 203 —
данас, готово свуда употребљују код монументалног сликарства. Лепота Кејт-сових боја то и заслужује, њихова постојаност их сама препоручује. За све ове разне врсте техника потребан је школован и искусан уметник, коме су тачно познате све њихове
мане и тешкоће. Архитект имајући то у виду
треба да препоруче само оне сликаре уметнике, који су на овом послу и успеха показали Експериментисања код монументалног сликарства не сме бити.
И наше монументалне грађевине морају бити декорисане, јер се не да замислити једна монументална грађевина без декоративног сликарства. Постоји доста нових цркава као год и старих задужбина које се морају изнутра украсити живописом. Давати оваке споменике неискусним сликарима као и слабим сликарима, веома би било жалосно, и
налазимо га се неби смело дозволити. Ми _
истина, имамо људи којима је то последња брига, као што им је са свим све једно, да ли ће ове послове поверити каквом уметнику
или „молеру,“ јер они у томе не налазе главну разлику. Нова црква у Крушевцу показује такав пример. Да се не би у будуће овакви послови поверавали ма коме; да неби ове наше монументалне грађевине престављале овакве примере, дужни су стручњаци, да о овоме поведу озбиљну бригу и да у будуће ове послове упуте правилним путем. Потребно је саставити један стручни уметнички одбор, ко-
ји ће овим пвсловима руководити, коме ће ови послови на срцу лежати. Надлежни треба да о овоме озбиљно размисле пре но што се ма и најмања црквица отпочне декорисати; јер би било веома жалосно да се и дање ти послови врше онако како су се досада вршили. Архитекти као и сликари уметници, тре-
ба да се заложе и истрајно заузму за ове |
послове, јер се у њихове стручно уметничке послове не смеју мешати ,„молери“ као ни људи којима ови послови не леже на срцу, нити их разумеју; као ни они којима су лични интереси пречи од општих, нарочито кад се на рачун ових последњих користе, Уметност се мора код нас подићи на достојну висину, зато прегнимо сви којима је она водиља. Маја 1909. Бранко Таназевић
архитект
Инжењерска студија као припрема за
вишу управу, (Од професора Ега2-оћапо епћђикд-а). (наставак)
Нарочито значајно, како за студију на универзитетима тако и на нарочитим школама као и на уредбе о полагању испита, било је што се велика важност давала привредним н економским наукама. Пољопривреда, хемија физика, технологија, па и сама математика и грађевинарство били су врло често заступљени; сем тога и ови предмети: економија и финансија. У Алденбургу су тражили испит из камералистичких наука, полицијске службе, еко номије грађевинарства и математике. У АнхалтДесау: из пољопривреде и технологије. У Виртенбергу је технологија још и у другој половини прошлог столећа била предмет за испит приправника за службу код управних власти.
Из овога се види, да је карактеристика пређашњег школовања за чиновнике управних власти била мешавина између правничких наука и економско техничких. Ту је дакле био дат природним наукама и њиховој примени велики значај као предметима потребним за оспособљавање за чиновнике управних власти. Технички су предмети мало по мало, један по један, брисани из програма, док крајем прошлог столећа не дође дотле, да се будући
административни чиновници не питају онако
исто као и будуће судије. Пошто је скресан и последњи траг природњачко научног духа из наставног плана будућих немачких административних чиновника, могле су бити изје-
дначене техничке високе школе, које су сеу-
поредно са опадањем развитка у позиву за административну службу развиле у прошлом веку, са старим високим школама. Оглашене су да су подједнако важне. Али је прећутно све тајним курсом ал пари потирано и пре свега, нарочито сачуван монопол јуристичких школа за чиновнике најважније и за свагда од највећег уплива. Изједначење, признање једнаке вредности, али не у исти мах и једнаких права, —бар на најближем пољу коме се клонило све унутарње и спољње развиће државе.
Овим смо само указали на то како сеу Немачкој цени техника и колико вреди природњачко школовање. Приказ непотпун и недовољан. Али ја и хоћу да обратим вашу пажњу само на једну тачку, а то је: да је за свој лош положај техника и техничка интелигенција крива сама собом. И ја мислим да се