Српски технички лист

— 251 —

Наравно да они нису имали ни појма о обележавању, већ је то морао вршити сам државни инжењер. Па чак и када је тунел био потпуно пробијен, ови кондуктери нису били у стању да обележе осу за озиђивање појединих прстенова, но је и то морао свакодневно, вршити државни инжењер. Нису могли тачно да одреде ни нивелету појединог прстења, већ је у ЈУ. тунелу — и ако су портал, чију је коту одредио државни инжењер и првих 5 прстенова озидани тачно — погрешно — ниже — озидао М], МУП, УШ ТХ и Х прстен, за свих 25 см.

Наређено је предузимачу да погрешно озидано прстење поруши; али он је издејствовао, да се нивелета у тунелу, услед ове погрешке, и на томе месту спусти, како би се добила потребна висина. Наравно да је овај кондуктер, који нити је шта радио, нити био способан за какав рад, одпуштен, али је зато морао бити план измењен.

До сада су се у овој секцији променила 4 шефа, а ко зна колико ће их се још променити до свршетка радова, који ће -— ако се овако продужи — трајати још две године.

Предузимачево особље, знајући да се одобрава све што предузеће хоће, понаша се дрско према надзорним органима секције. Тако је, пре кратког времена, један кондуктер предузимачев рекао државном инжењеру: „Немојте се секирати, јер ви нећете дуго остати на томе месту.“ Овога кондуктера није за ово ни глава заболела, з судећи према ономе што је досада било, ја верујем да ће се кондуктерово пророчанство и испунити,

Читајући извештај колеге Илића о стању радова честобродичке варијанте и упоређујући га са стањем радова на нашој прузи, ја сам се и нехотице запитао: Да ли су сви Французи као раденици увек овакови или им се тако може само у Србији

Сматрајући да сам у неколико упознао Г.Г. колеге са радовима и стањем у коме се они сада налазе на овој прузи, ја завршујем овај извештај, са надом, да ће и колеге којима је поверено извршење радова на [ деоници ове пруге, подносити у будуће своје извештаје о напредовању радова на овој нај-

важнијој деоници. 16. Јули 1909. год,

Извршење зиданих пропуста и мостова.

Код друмских и железничких пропуста и мостова треба да влада главни принцип: Фундирати солидно а зидати просто. Нарочито је прво начело, опште за.све грађевине, особито важно за железнице где су особито јаке вибрације при пролазу возова, које могу пореметити темеље ако су несолидни. С другог опст глецишта, ако се што деси фундаментима па их накнадно треба оправити или доправљати, онда је то већ само по себи тежак посао, који се отежава још већма тиме, што се мора радити не прекидајући саобраћај. — Треба зидати просто јер тих објеката има на друму и железници много, па је луксуз који би се ту употребио двојако штетан: и скуп је и непотребан. Пропусте и мостове на друмовима и железницама, ако нису у близини, вароши нема готово ко да види и они што их виде тешко да могу да оцене уметничку вредност украса. Права лепота објекта лежи у смишљености конструкције и у хармонији линија. Изузимајући ретке изузетне случајеве, готово не кошта ни мало скупље начинити леп објекат но ружан. Луксуз се састоји код друмских и железничких пропуста и мостова у употреби тесаног камена. Тај луксуз је сасвим безразложан ако се објекат не налази у близини велике вароши. Уопште речено објекти треба да буду у хармонији са својом околином.

1.) Фундирање.— Кад год је могућно треба поставити фундаменте на нестишљиво земљиште, Добро земљиште за фундирање је стена која није проткана слојевима уме; затим шљунак, збијен песак и чврста глина и ума.

Од величине и важности објекта зависи хоћемо ли пошто-пото сићи на потпуно здраво земљиште. Код малих пропуста од 1м распона неће бити баш апсолутно потребно доћи до потпуне здравице, до нестишљивог земљишта, ту и при лошијем фундаменту неће наступити велика померања, а сем тога такве пропусте без знатних трошкова можемо извести као монолите. Код великих објеката већ ће бити оправдано да се утроше знатније суме за фундирање а код највећих објеката готово је неминован услов за извршење: добар фундаменат.

Понекад, кад је здраво земљиште сувише дубоко, не силази се до њега целим фундаментом већ се до здравице спуштају поједини стубови који после горе спајамо сводовима. Ово се нарочито примењује за стубове пропуста испод високих насипа код потпорних зидова, а понекад и код мостовских

| тумбаса кад се не може да ископа цео фундаменат

на потребну дубину на којој је здравица.

Израз нестишљиво земљиште означава само релативан појам, јер најзад и најбоља здравица се слегне под великим теретом. Најчвршћи фундаме-