Српски технички лист

— 252 —

нат је тврда стена и компактан шљунак, ове врсте здравице готово су потпуно: нестишљиве. Остале врсте које смо набројали такође се сразмерно мало слежу. Тачне границе у погледу доброте темеља и стишљивости у ствари нема, Између одличне здравице и лоше има читав низ терена који се истина под теретом зидане масе слеже али се потпуно не здроби,. ако терећење није претерано. На таквом земљишту, донекле попустљивом треба фундирање извршити хомогено, скроз на једну дубину а не извршивати фундаменте степенасто у разним виа синама. Ово може да поднесе само у здравици потпуно нестишљивој иначе је грађевина изложен-

опасности да испрепуца. Опасно је за стабилност грађевине и случај кад јој један део почива на чвр стој стени а други на попустљивијем земљишту. У таквим случајевима се мора цела грађевина фундирати на стени скроз. У теренима еруптивних стена махом је површина додира једног слоја с другим врло неправилна и за то је врло опасно о томе не водити рачуна већ зауставити темеље на даној дубини на којој смо овде онде констатовали издатке стене.

За све грађевине ове врсте па чак и за мале врло је важно и потребно извршити сондажу у близини самог места грађења, како би се сазнала природа земљишта и да би смо могли решити на којој ћемо дубини извршити фундирање.

Ако занемаримо те не извршимо сондажу, онда нам се нарочито код већих објеката може десити да у току самог рада, у току извршења, пошто смо већ организовалии упутили рад, будемо принуђени мењати метод фундирања Ово кошта увек врло скупо. Код мањих објеката опет не имајући сондажу земљишта можемо се преварити да спустимо темељ ниже но што је нужно, надајући се при ликом копања темеља да ћемо наипи на стабилније земљиште. Међутим стабилност земљишта„не иде увек упоредно с дубином врло често бива баш напротив: што дубље идемо све је попустљивије 3емљиште. Тако нам се може десити да не знајући шта је доле ослабимо иначе добар слој земљишта

Сондажу треба вршити поред места на ком ће мо фундирати а неу самој фундаментској јами Јер доцније треба избушену рупу запушити а то даје одмах једно сувише чврсто место у фундаменту, које проузрокује неједнако слегатње. Сондажу треба свакојако извршити и кад је вероватно да морамо стати са фундаментом на попустљивом земљишту, Јер врло је" често случај да се на сразмерно мало већој дубини наилази већ на врло чврст слој земљишта. И кад се наиђе на непопустљив чврст слој, не треба стати са сондажом већ треба испитати дебљину слоја јер нам се иначе може десити да констатује мо стену чврсту а овамо је то какво изоловано стено-

вито гнездо. Треба дакле знати и шта је испод онога на чему ће лежати фундаменти, Геолошка испитивања у вези са сондажом могу да нам послуже врло корисно. Дешава се да су морали рушити већ донеКле готове зидане стубове јер се показало било да · испод стене на којој су стубови били фундирани лежи слој врло попустљивог земљишта.

Кад је грађевина незнатна, онда се може притисак грађевине распоредити преко каквог роштиља или код сасвим малих грађевина на тај начин што ће се испод темеља грађевине положити слој туцаника, шљунка или песка.

Противно мишљењу многих, кад год можемо да радимо у суво т. ј. кад год нам не смета вода при фундирању, боље је место бетона фундаменат озидати нарочито ако малтер није одличан и ако је шљунак за израду бетона прљав.

Фундаменти на слоју туцаника (без малтера) или на слоју песка одлични су. Само се треба побринути да се песак добро полије водом. Слој песка или туцаника треба да је равномеран, свуд подједнако дебео. Али често нарочито код малих 06јеката, прилике изискују да се употребе разне дебљине слоја, (степенасто). Тад наступа неједнако слегање и грађевина испрепуца. Али једном стала грађевина даље не пуца и остаје стабилна

У сувим планинским потоцима, јаругама и по дну долина често се наилази на тресетишта која се повијају под врло малим притиском. Таквом се земљишту може појачати моћ ношења ако га збијемо. Побија се коље 2,00 м. дугачко а 10 см у пречнику. Побијање врше по два радника маљем који и ма четири ручице. Док је колац високо маљ стоји са ручицама на ниже окренутим, а кад сиђе ниско онда се окрену ручице на више.

Место обичног дрвеног коља, може се употребити и песак. Најпре се побије коничан гладак колац, па се извуче а рупа попуни песком који се добро покваси и набије.

У муљевитом земљишту тешко је или готово потпуно немогућно фундирати. Најбоље је, ако се „како може, спустити фундаменте до чврстог земљишта а то се може постићи или помоћу збијеног ваздуха и кесона, или помоћу оплате или спуштањем бунара или најзад помоћу шипова, Кад се побију шипови за фундаменте онда је потребно повезати их међусобом на горњем крају: бетоном ако је на сметњи, вода, дрвеним роштиљима, ако је вода плитка. Роштиљ се испуни шљунком или песком. Само треба имати на уму да и шипови и роштиљ морају бити непрестанс у води ако хоћемо да не потруле,

(наставиће се)