Српски технички лист

— 2583 —

Исход конкурса у Доњој Тузли (у Босни) за грађење водовода,

Овај конкурс је био расписат на дан |. августа по новом 19. јула по старом. Предрачунска је сума била објављена са 1,360.000 круна, но стварни је предрачун, састављен од пројектанта (инж. Елвајн из Беча), износио, 1,450.000 круна. Вадијум (кауција) је био прописан са 5%, од понуђене суме. Главни услов је, да се цијеви узму од ливница у Варешу, — друге се не смију узети. Цијена свију ових цијеви износи на 715.000 круна. Понуда је дошло 6 до подне означеног дана; 2-гог до подне још једна бр. 7 поштом. — но и та је узета у поступак.

Предрачун је био у новинама објављен (сигурно је на основи спуштених цијена за цијеви смањен) — са 1,360.000 круна, тако рад, арматуре, и све остало износи само неких 645.000 круна. односно _ рачунамо ли са првобитним предрачуном Елвајновим — = 735.000 круна.

Оферте су гласиле на суме:

1) Инжењера Макса Шифера из Будим-Пеште познатог пред. са Честобродице;/ на 1,550.159 круна;

9. Водоводске фирме Анте Кунц у Храњице на Морави, заступљен својим шеф — инжењерем Јованом Јирачеком на 1,433.800 круна.

3.) Водоводске фирме Г. Румпла из Беча на 1,157.230 круна.

4.) Грађевинске Банке за Босну и Херцеговину из Сарајева (чији су инжењери Белгијанци, пре 9—3 године израђивали пројекат овога водовода на 1,450.000 круна.

5.) Пт. Тесћп. инжењер Јово Симић из Доње Тузле на 1,435.311 круна.

6.) Инжењер Јулијус Стиели из Будим-Пеште на 1,455.206 кр. 50.

и 7.) Грађевинар Лангер и инжењер Преровски из Сарајева на 1,178.995 кр. 97.

Из ових бројева се види, да сеу понудама под 3.) и 7.) — када се од понуђене цифре одбије вредност цијевиу 715,900 кр. — рачунало на цео остали рад и арматуре само 442.230 кр. (односно код 7. само 464000 круна,) т. ј. 293,000 круна ниже (односно за 271,000 кр. ниже код 7.) од предрачуна Елвајновог, или за 203.000 кр, ниже (односно за 181.000 кр. ниже код 7.) од предрачуна општином смањеног, т. ј. са више но 50%, попуста што се мора означити као „уа ђапдие“ — понуда, — ако није незнање или шпекулација са неком задњом намјером. Било како му драго, општина Доњо-Тузланска свакако треба добро да пази. коме ће да повери овај посб, да неби у мјесто водовода

после годину дана добила парницу са предузимачем, који за понуђену најнижу цијену (бр. 3.), неће моћи рад девршити, јер је више но сигурно, да се налази у некој техничко-правничкој самообмани.

Сарајево И. Јула 1909 год.

КЊИЖЕВНОСТ

Ропћз ећ опугадјез еп тасоппете, раг Етпез! Атасоп Јпосетепг дез аг5 е! тапшасшгез (Рапз 1909. 8", р, 560. Рих 15 Ег. Н. Рипод е Е. Рапађ, еднеита.) — У издању ВЊНоћедие аи сопацсјешг де ахаих риђИс5 до данас изишло је више од педесет дела већином математичке и техничке садржине. А ове године под горњим насловом издала је позната париска књижара Дино и Пина дело, у коме је писац третирао зидане мостове и вијадукте, високе зидане стубове гвоздених вијадукта, фабричне димњаке, зидове потпорне, као и код резервоара и водојаже. Ова књига има у главноме три одељка, и ми ћемо у следећем изнети — укратко разуме се шта ти поједини одељци садрже.

У прзом одељку говори се у опште о условима равнотеже, а за тим о одредби положаја неутралне линије и језгра код зидова разних пресека, а слободних или оптерећених.

Одредба линије притиска код слободних зидова датих димезија на које нападају хоризонталне силе. Ова одредба као и ранија учињена је аналитичким путем.

Одредба димензија слободног зида кад је позната специфична тежина материјала од кога је овај израђен и спољне нападне хоризонталне силе. За ово изложен је и рачунски пример са датим дозвољеним напрезањем за дотичнифматеријал. Ова метода је лако примењива код зида мање висине и четвртастог пресека. За зидове веће висине и неправилног облика примењена је позната графична метода помоћу плана сила и верижног полигона. Овде ваља нарочито истаћи одредбу дебљине зида без многог лутања, ако лрви замишљени профил не задовољава статичке захтеве.

Говорећи о утицају ветра на стабилност конструкција зиданих (на стр. 78.) изнет је детаљно један пример рачунања зиданог високог стуба код једног гвозденог вијадукта тако, да се у свима лежишним саставцима зида добију напрезања мања од 10 кгр. на квадратни сантиметар а са најмањим утрошком материјала. Исто тако показано је и рачунање једног фабричног димњака 30 мет висине којом приликом је изнето упоређење кружног са четвртастим пресеком у погледу на отпор против ветра, и утврђено је да је кружни пресек у овом