Српски технички лист

— 270 —

Путеви без прашине.

Интересантне покушаје за грађење пута на ко-

ме неће бити прашине врши сада краљевска грађевинска управа путева и вода у Шпајеру, на делу државног пуга од Шпајера до Лудвиксхафена. Овај се пут на дужини од 5.6 км. сада поново ваља и једновремно натапа тером по начину који је пронашао 1. Казсћа у Лудвиксхафену на Рајни. Као што је познато терисање је до сада било готово једино средство да се спречи велико абање друмова услед модерног саобрапаја и стварање прашине као његова последица. Краљевска среска управа у Лудвиксхафену последњих година врш. ла је више пута терисање својих путева и шосеа од Лудвиксхафена за Мунденхајм ирезултат је био да се стварање прашине (а овим путевима смањивало у знатној мери. Али извршење овога начина — напајање горњг коре друма врућим тером наилази на врло велике тешкоће, које често пута опште извођење чине немогућним. Јер на првом месту пут за то мора бити апсолутно сув јер у влажну кору друма тер не продире, пошто се са водом не меша, већ остаје у горњим слојевима те се саобраћајем брзо потроши. Терисати се дакле може са успехом једино ако је најмање осам дана непрестано владало суво време тако да је влаге из горњег строја друма потпуно нестало. Друго пут који се терише мора се обновити јер у осе који дуже служи саобраћај; тор не продире, пошто се од умовитог материјала образује на површини кора непробојна за тер. Терисање треба дакле вр лити у колико је могуће пре по свршеном ваљању друма. Најзад треће пут мора бити уваљан чистим 0штрим песком. Мек умовит песак безусловно треба одбацити пошто он такође не пропушта тер. Често пута уобичајена пракса да се из обзира штедње при оправци шосеа уваља са песком и сакупљена прашина са друма не може се допустити, ако се друм хоће да терише.

Види се дакле колики је број сретних околности потребан ако се хоће на обичан начин са успехом да изврши терисање: друм се мора изнова уваљати чистим песком слободним од глиновитих примеса (у понеким крајевима такав се песак у опште не може добити), затим мора најмање недељу дана остати неупотребљен да би се осушио, и за то се време мора имати потпуно суво време да би се друм могао стварно исушити. И кад је све ово случај тек тада ћемо бити сигурни да ће врућ разасути тер продрети дубоко у макадам и са песком се спојити у неку врсту асфалтног лема, који се троши врло лагано, према томе даје и мало прашине.

Али и ако сеу случају, да за поправку друма изберемо топло доба године, можемо надати да

| времена.

ће горе набројане повољне околности наступити, ипак је за искоришћавање тих повољних прилика потребна извесна покретљивост и брза одлука, што је тешко за оне грађевинске власти које још почетком године морају да утврде план за ваљање својих друмова (често пута позајмљујући парне ваљке) од кога се плана без штете више не може одступити. Не треба се с тога чудити што је терисање друмова у опште нашло приступа самоу већим варошима, где долазе у обзир махом краће дужине и увек се имају при руци: парни ваљак апарати за терисање, радна снага и тер, тако да се могу добро искористити периоде топлог, сувог Манхајм н,пр. постигао је врло добре резултате благовременим терисањем улица. Терисање друмова пак изван вароши у већем обиму налази на моге тешкоће и успех истога зависи врло много од времена; због тога је овде нашло сразмерно мало пријема.

Раушигов начин натапања, који је у осталом заштићен патентом, погодан ј: баш за друмове изван вароши, јер је његово извођење независно од времена, Он се састоји у томе, што тер додатком извесне количине масне иловаче добијз особину да се у води раствара у ситне делиће итиме образује једну емулзију, једну врсту прног млека, која се при ваљању горње коре друма употребљује место

| воде. Прво се у нарочитим апаратима добро изме-

ша тер са иловачом Ова сме: а, названа Китон са. држи 50 процената тера и има изглед и густину фикса за обућу. На супрот теру, који се са водом никад не меша и убрзо се из ње издваја у крупним капљицама, китон се врло лако раствара у води и тек после дужега времена из ње се излучује, алинеу капљицама као уље већ као ситан прах, који при поновном потресу опет прелази у емулзију Овај китон доноси се у великим кантама или бурадима на место рада и ту меша са водом. Добивено црно млеко употребљује се сада место обичне „оде за заливање спојног материјала — песка са малим додатком уличне прашине.

У осталом остаје све по старом. Прво се парним ваљком за себе уваља туцаник (сув или само мало навлажен), за тим опет са парним ваљком песак са великом количином у води раствореног китона, тако да се пут формално потопи. Количина китона који се додаје води при ваљању зависи од тога колико се тера жели да натопи у горњи строј пута.

На државном друму у Шпајеру узимато је на 1500 литара воде по 250 кгр. китона и тиме натапан друм у дужини од 50 метара. Пошто је пут широк пет метара то долази на сваки квадратни метар по 1 литар китона што одговара ', килограма тера. Наравно ништа не би стајало на путу ако би се показало целисходно, да се употреби

~ _ __--ји