Српски технички лист

БРОЈ 37 У Београду Недеља 13 Септембра 1909 год. ГОД. ХХ

ТЕХНИЧКИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Неколико речи о примени типова и нормалија и надзору на нашим државним железницама, од Ј. стр. 297, О уклањању и уништавању кућевног и уличног ђубрета (наставак) стр. 299. — Покушаји импрегнисања (натапања) железничких прагова у Француској. од Ј. стр, 301. — Техничка Књижевност од Ј. стр... 802, — Белешке; Покушаји с аутоматима за ложење локомотиве од С. О. В. стр. 302. — Брикетовање гвоздених струготина од СО. В. стр. 308, — Парна машина фирме; Ме Гоуеа Епрепееппа _ Со из УћИбНауеп-а год С. 0. В. стр. 303. — Вести 804, —

Неколико речи о примени типова и Врло често бива да извршни органи

| приликом грађења железница и друмова принормапија и надзору на нашим мењују типове без измене, не старајући се

НОВИМ жепезницама, да тип прилагоде месним приликама. Ово бива често само зато, да би уштедити посао око преправке. Да наведем у преводу речи Друмови и железнице то су објекти, | једног чувеног железничара ; С. Виска прокоји не само да коштају много новаца но и | фесора за железнице у Есоје дез ропшз еј задају инжењерима велика посла при пројек- | сћапззеез у Паризу. Он вели: „Често се не товању и извршењу. води рачун о олакшицама и тешкоћама које наступају услед грађевинског материјала који нам је на расположењу: н.пр. трошећи грдне паре тешу се гранити и порфири само да би се у зидарском послу добила хоризонтална лежишта и спојнице, у место да се задовољимо са циклопским зидом, или обрнуто; троши сеизлишно новац градећи мозаик од кречњака који се у мајдану добија у слојејевима те је према томе подесан за хоризонталне фуге. Или се израђују ћошници и појасни венци и т.д: од врло крупних тесаника од тврдог камена и у оном случају кад је дотични тип израђен с претпоставком да нам стоји на расположењу сразмерно мек кречњак с којим можемо бити раскошни у том погледу, јер не кошта много“. Ја бих могао додати још и ово: Тражи се зид од камена у пределима где је скуп и где га немау место да се тип прилагоди тако, да се може На тај се начин уштеди и много цртања озидати опеком која може у дотичном пре-

и рачунања на самом радилишту где нема делу бити и врло добра и врло јефтина. ни времена ни све удобности за детаљан рад Даље вели Виска: „Најзад се долази и студију изнова. дотле, да се типови сматрају као свето писАли примена типова има и својих нез- | мо, које се не сме ни за словце изменути. года. Нарочито онда кад се она не схвати | Услед тога бива, да се извршују конструкправилно. ције застареле и то не само за грађевине и

Када би се за сваки поједини објекат на прузи морао израђивати посебан план и предрачун, онда би био потребан врло велики инжењерски персонал и за сразмерно мале железничке пруге и друмове, јер таквих 06јеката има врло много дуж пруга и друмова Међутим сви су ти објекти међу собом слични и у сличним приликама. Зато се тај огроман рад изврши једаред у централном бироу те се створе типови за пропусте, аквадукте, омање мостове, стражаре магацине рампе и остале грађевине. Пројекти за ове грађевине проуче се једном за свагда темељно са сваког гледишта: и с гледишта конструкције и с гледишта економије. И извршним органима на прузи остаје само да те типове разумно и рационално примене и да их прилагоде месним приликама,