Српски технички лист
— 298 —
мостове већ и за горњи строј, за распоред станица итд.“
, Лако је избећи ове незгоде које не долазе од самог типа, већ од лоше примене, Треба типове проучити и увек их прилагодити приликама: дубини фундамената, висини која је на расположењу и грађи коју имамо у близини. А сасвим их треба напустити кад се нађемо пред каквим особеним случујем. Најзад, кад употребљујемо типове који су пројектова: и други инжењери, не треба никад пропустити да се не проуче детаљно; па чак и оне које смо сами прој-ктовали "треба од времена на време поново проучити, па ља резултат проучавања био и тај, да их оставимо онакве какви су, пошто су добри и одговарају сувременом ступњу науке,“
Заист», овај практичар има потпуно право. Ако се од времена на време не буду ревидисали типови, они ће застарити, ми нећемо ићи у корак с новим и бољим методама рада, нећемо се користити напретком.
Да наведем један пример из наше најновије праксе.
Кад пођете ма којом пругом која се сад ради, видећете дуж пута леже већ потпуно склопљени гвоздени мостови од 2—8 и 4м. распона. То је донешено чак из Немачке и плаћено је сигурно скупо. Пали ако није скупо плаћено новац је изнесен из земље. За најмањи мостић долази по један монтер "из радионице, покупи неколико наших цигана ковача, па га видите како закива закивке. Надница тог монтера свакојако је морала ући у рачун за лиферовање конструкције Међутим ми имамо одличан цемент, Ја сам имао прилике да видим колико муке стаје рушење једног погрешно озиданог пропуста на прузи Крушевац— Ужице. Камен пршти а цемент не попушта. Зар не бисмо могли место тих малих мостова од 2—4 метра израдити покривене пропусте плочама од армираног бетона. С употребом обичних гвоздених шипа ка цемента и песка добили бисмо вечиту грађевину, којој више не треба одржавања, не треба надгледања, не треба премаза. А новац би већим делом остао у земљи
Да наведем и други пример.
Између Трстеника и Новог Села на једном месту где је пруга у усеку од 1 м. ду "бине гради се стражара По свој прилици у нормалијама, које је израдила наша железничка дирекција, стоји колико сантиметара "треба да гежи патос стражаре изнад горње ивице колосека (око неких 20—-25 см,). И
доиста, да би се поставила стражара на тај
| стварима.
ниво, наређено је, те је усек проширен тако да стражара лежи у рупи. Нашто тог Зар није било боље поставити стражару на ледину изнад усека. Стражар би имао здравијм стан, снег га не би завејавао имао би лепши поглед на пругу; а што би имао да се сиђе неколико степена на ниже, то му баш не би шкодило; имао би лепо двориште равно и плодно. Дакле имао би свг добра, док сад им» све незгоде, а једину згоду да му дете може доћи под шине. јер је лако изаћи из куће а шине су близу !
То је последица претеране бриге да се не огреши о тип. Можда ће ми се рећи да су ово ситнице. Али баш су ситне ствари подесне да се цени како иде с крупнијим Млад инжењер ту може да се прво опроба; ту може да развија своју слободу, па ће поступно моћи латити се и крупнијих ствари. Ја верујем да је нашим инжењери ма незгодно у многом погледу Они су ве зани врло чврсто уз Управу за грађење. Управа за грађење има да одобри сваку измену а отуд потиче коресподенција и одуговлачење. Ја се сећам да је један инжењер предложио измену начина фундирања за зграду ложионице у Параћину. Он је видео, пошто су темељи ископани били, да се мора фундирати друкчије и предложио је измену. Па знате ли шта је било» Фундаменти су лежали ископани 40 дана док је дошло одобрење; таман онолико колико је Христос провео у искушењу на брду Кварантени! Појимљиво је да се и надзорни инжењер и предузимач морају ратосиљати такве процедуре и таквог искушења.
Надзорним органима при грађењу треба дати извесну слободу ма и у скромним границама, јер ако тога нема, онда се надзорни инжењери претварају у надзорне жандаре, који знају само условник и ништа више. А сама реч „инжењер“ значи паметни човек, човек који мисли и који је духовит.
Има још много ситних ствари које сам запазио и на које би требало обратити пажњу и дирекцији и надзорним инжењерима.
Да наведем само једну. У условнику има на неколико места несугласица. НА. пр тражи се да растова грађа нема пукотина ни чворова а затим се вели да ће се све пукотине пре премаза закитовати. Тражи се зид оддломљеног камена с фугама од 1—1 сантиметра. То ми изгледа као: „тражи се лихт црно одело,“ Код ломљеног камена су танке фуге баш сасвим нерационалне и опасне. Јер кад је ломљен камен, онда су му