Српски технички лист
— 298: ---
лежишта рапава те при танкој фуги мора да легне камен на камен без малтера и отуд мора наступити неједнако слегање. А сем тога да би се добила фуга од 1' сантиметра мора се камен додеривати длетом ако није слу чајно камен такве врсте да се ломи у слојевима. Даље сам видео да су скрупулозно из: бегавали конструкцију косих сводова и на местима где се то без икакве штете могло употребити. Мостови високи изнад неколико потока извршени су нормагно а парапети су услед тога искосирени; без икакве потребе компликована је конструкција парапета и крила. Такве конструкције чак ружно и изгледају. Истина њих ће моћи видети летимице само они који се возе друмом, и они који туда стоку чувају алии ако од те ружне естетике неће бити велике штете, јер ће их мало ко заггедати, видео је штете предузимач, имали су муке и надзорни инжењери и палири а то није морало бити.
Баш кад сам на томе, да напоменем да ми изгледа да конструктер који је израдио пројекте за три сразмерно велика моста непосредно у близини Трстеника, као да није водио бригу много о финансијској страни, о економији. · Јер, на први поглед ми изглега, да би мало дужи мост а нижи под насипом био јефтинији и бољи.
Не могу да пропустим а да не учиним још неколике напомене, Наши надзорни ин-
жењери који руководе грађењем често за-
дају и себи и предузимачима узалудан посао те тиме ометају брз напредак радова.
Да наведем и за то пример,
Приликом истицања линије за планирање и потребног нивелмана надзорни, инжењери траже тачност на милиметар. И најизвежбанији геометри морају за такву тачност да утроше много. времена а међутим толика тачност није потребна ни за полагање колосека а камо ли за планирање. — Тражи се да се квадери на пропустима положе на милиметар тачно, што апсолутно није могуће постићи па се никад и не постиже.
Желили бисмо да наши млади инжењери запазе све ове ситнице па да приликом грађења других пруга уђу у посао с много више окретности и рутине, с много више слободе у раду те да буду у истини руковаоци рада и надзорни инжењери у правом смислу.
У,
0 уклањању и уништавању кућевног | уличног ђубрета по предавању Ог Клеменса Дера. (наставак.)
Најтежи задатак који има да се реши у овоме питању, и који већина варошких; општина још ни данас није решила на задовољавајући начин, ле– жи у дефинитивном сметању и уклањању огромних количина ђубрета, које се свакодневно производе. Путеви којима се до сада ишло постигнућу овог циља били су врло. различни према географском положају вароши, условима саобраћаја и просечном саставу ђубрета.
Напоменуто је већ, да су у раније доба кућевни отпатци у земљорадњи били радо. примани као средство за ђубрење и по малу цену налазили угек довољно купаца.
Али као што је такође наведено: кућевно ђубре У своје време било је измешано са знатном количином чврстих и течних фекалија, и представља ло у погледу ђубрења вредност која је исплаћивала транспорт на прилично велике даљине. По увођењу пак канализације кућевно ђубре изгубило је много од своје вредности; јер и ако му се ни данас не може одрицати извесна вредност због разноликости минералних сасгавних делова, ипак је већи део ових минералних делова на име песак, за земљорадну бескористан. |
Ипак још увек се подижу гласови да рационално народно газдинство императивно захтева да се искористе ђубревите материје којих има у кућевном ђубрету. Како утоме погледу стоје ствари према садашњем стању науке и праксе нека говоре следећа излагања Уосеј-а који је на овоме пољу извршио многобројне покушаје. Исти пише:
„Не могуће је срачунати општу теориску вредност кућевног ђубрета. Међутим, на основу многобројних посматрања на ливадама и њивама, ђубреним кућевним ђубретом писац може да тврди, да се кућевно ђубре може веома корисно употребити код слабијих врста земљишта ако се на њиви може имати по цени од 0.50 до 0.60 марака. На бољим вр-
стама земљишта употреба кућевног ђубрета не би
се рентирала. Оно је подесно за песковита и тресетна земљишта.“
У истом смислу изражава се и Кесћеег у своме већ поменутом делу:
„Док год велико варошанин нема јевтинијег и бозопаснијег начина за уклањање ђубрета мораће да плаћа транспорт истога у поље; чим је пак нашао јефтинију методу којом зе даљни транспорт избегава, што јенпр.у Енглеској постигнуто спаљивањем ђубрета, изношење ђубрета на већу даљину било би у ствари једна врста