Српски технички лист

— 318 —

ит, д. чији се спроводници налазе под калдрмом да ће се калдрма претресати. Ово саопштење треба учинити доста рано, пре но што се калдрмисање предузме, да би друштва имала доста времена да ураде што треба, како се не би морала нова калдрма кварити због измештања каквог спроводника или уметања какве везе. (Саопштење о томе да ће дотична власт или предузимач почети довлачити материјал за пову калдрму или за претресање старе треба учинити друштвима за гас, водовод и т.д. најбоље одмах пошто се о томе донесе дефинитивна одлука. Између доношења одлука и почетка калдрмисања протече махом доста времена тако да се сви потребни радови око премештања спроводника могу на време посвршавати. За саопштења могу се лепо употребити формулари.)

Као подлога за калдрму од камена најбоље је бетон у слоју 15 до 20см. У улицама са врло тешким саобраћајем може бити потребно да се узме још јача подлога. Сви ровови за спроводнике, који су копани кратко време пре калдрмисања, морају се у првобитној ширини + 30—40 см. поново раскопати на дубину бар 15. см. испод површине планума, па испунити бетоном. (да би се избегло слегање) Свуда где је доњи строј (земљиште)

влажна или умовита односно глиновита земља, препоручује се између бетона и планума да се уметне

слој угљене згуре (шљаке) 10 до 15 см. дебео.) Овај слој треба пре полагања бетона набити ваљцима.

Камење за калдрму мора бити од тврдог и жилавог материјала. Стена од које се израђује камење за калдрму биће добра ако се под упливом саобраћаја врло мало троши и ако се не углача и не постаје клизава. У Бирмингхену су имали најбољи резултат са камењем од енглеског гранита. Употребљене су биле и коцке и паралелопипеди. Висина каменова је мала; износи 12.5 до 15 см. Полажу се махом у редове под 459 према оси улице, а заливају се житким цементним малтером у размери 1:27. У појединим улицама с добрим успехом употребљена је спојна грађа из мешавине у којој је било тера. Цементни малтер држи чвршће и заштићује боље калдрму но друга спојна грађа. Али овом преимућству стоји насупрот то, што по калдрми заливеној цементом кола јако тандрчу.

Калдрме од дрвета полажу се у Бирмингхему на подлози од бетона 20 см дебелој. Површина тог слоја прелије се слојем цементног малтера 4 см. дебелим у размери 1:2', и изравна се. Дрвени пањутци полажу се тек пошто се бетон потпуно стврдне и осуши.

С аустралијским тврдим дрветом „'арах, „Кари“ и „блакбут“ као и енглеском. растовином, али ова само импрегнисана, добивени су добри резултати, Пањутци од ових врста дрвета мере: 8 х 10 23

а од боровине 8 Х 12,5, Х 23 см. Искуство је показало, да пањутци од тврдог дрвета морају да се полажу с пуним фугама па да се калдрма добро држи. Пре полагања замачу се једним крајем и јед ном дужном страном у врео тер. Код пањутака на-

топљених креозотом може замакање у тер и изостати.

Борови трупци се полажу с уским фугама. Зарад тога се при полагању умећу при дну дрвене шипке 2,5 см. дебеле и 2,5 см. високе.

Код обеју врста калдрме од дрвета обично се остављају фуге за дилатацију и ако ни код једне врсте не наступа приметна промена у облику. Најмање се истеже калдрма од импрегнисане растовине. Највеће промене бивају увек код аустралијског тврдог дрвета

Није се показало добро посипање готове дрвене калдрме ситним шљунком. Јер, округла зрна под упливом саобраћаја утисну се у дрво и разоре влакна.

У Бирмингхему су се добро показале и асфалтисане улице и то како са ливеним “ако и са набијеним асфалтом. Дебљина асфалтног слојау оба се случаја узима на 6 см. Цени се да такав горњи строј улице под тешким саобраћајем траје око 15. година. Као год у Немачкој тако је и у БирмингХему уступљено одржавање оваквог горњег строја предузимачима, који добијају за то по 0,5 марака годишње за 1 м= калдрме.

Врло је добро искуство добивено у Бирмингхему и са сишном калдрмом по немачком угледу. Она се полаже на брижљиво израђен слој шљунка. У последње време чињени су покушаји да се ситна калдрма полаже на слој шљунка или бетона по коме је разастрт 4 см. дебео слој битуминозне спојне грађе, у који се слој ситна калдрма набије. Калдрма се у том случају потпуно попуни мешавином смоле и каменог уља (петролеја). Овај је начин рада показао врло добре резултатеи решено је да се примени у већем обиму. Калдрма кошта око 9 марака по квадратном метру.

Док је код обичних друмова готово увек могуће да се процеди труп друма рововима са стране дотле је код улица понекад потребно да се земљиште под шосеом процеди помоћу цеви за дренажу.

Погрешно је правити шосе по средини дебљи но по крајевима. Код варошких улица, које су с обеју страна оивичене ивичним камењем, препо. ручује се, да се ово ивично камење и калдрма олука (ригола) положе на бетонску подлогу.

Као материјал са шшосе долазе у питању само чврсте и жилаве стене чак и тада. кад им је набавка много скупља но што би био мекши материјал. За улице с јаким саобраћајем требало би да буде слој туцаника бар 20 см. дебео.