Српски технички лист

— 319 —

У Бирмингхему су у главном добивени добри резултати употребом спојне грађе у којој има тера на место употребе воде. Горњи строј који треба обновити заравни се најпре па затим прелије 2 см. дебелим слојем смоласте спојне грађе. На овако припремљену подлогу разастре се туцаник па се ваљцима набија све док не почне на површину про, вирати спојна грађа,

Ако је потребан дебео слој новог материјала онда се полагање врши у два слоја и са сваким се слојем слично поступа. Горњи строј израђен на описани начин држи се врло добро. Много се мање троши и аба но обичан шосе и зато по њима има врло мало прашине и кала. Трошкови око израде су нешто мањи но код термакадама

Питању о употреби шерисаног шљунка за горњи строј обраћа се сад велика пажња у Бирминг: хему. Употребљивост дотичног материјала нарочито зависи од каквоће његових састојака и од начина обраде. Најбоље су се показали термакадами који су састављени из 10см. дебелог слоја подлоге у коме је крупноћа зрна 5 см. а горња полога 4 см. дебелог и од ситнозрног материјала. Према искуству стечену на многим местима, овако израђени горњи строј лакше се крпи, што не бива код горњег строја од крупнозрног материјала.

Кад се узму у обзир они фактори који улазе у рачун —дена грађења, просгота израде и олрав ке — онда је вешто израђен шосе, чија се површина залије тером од каменог уља најбоља вргта горњег строја између свију осталих врста код којих се употребљује тер. За разастирање тера по улицама има сад врло много добрих машина чијом се употребом знатно појефтињава и упрошћава рад. Терисањем повећава се знатно трајашност обичног шосеа а смањује у знатној мери стварање прашине и блата. Друго преимућство терисаних улица је да их не треба поливати водом.

При оправкама, крпљењу, шосираних улица за време суше показало се да је корисно да се као спојна грађа употреби ситнеж камена, помешан са тером. С оваквом грађом окрпљени шосе веже се лако с осталим деловима горњег строја, а: саобраћај

ту везу не разлабави.

Ј. 7. Е, Т. М. и 91 В. бр. 24. 1909.

Новији моторни построји,

Берлински професор г. Е. Јосе држао је у мају месецу, у обласном удружењу немачких инжењера у

#) Овај је чланак случајном грешком штампара оштампангу прошлом 838; броју без коректуре и ревизије са многим грубим погрешкама, које су поквариле цео смисао чланка с тога уредништво исти чланак понова штампа у овом броју.

Цвикави предавање о новијим моторним постројима. У обим предавања ушли су калорис«и мотори до око 700 до 900 НУ у техничком и економском погледу при чему се нарочито послужио подацима и искуством из праксе. Предазач овде гозори о гориву за моторне сврхе у погледу њихове топлотне вредности и цене као и о могућем искоришћењу топлотне енергије код парних построја, построја са гасом (5апоста5), Дизелових мотора и мањих мотора за течна горива.

За парне построје данас се искључиво прима прегрејана пара. Прегрејачи са нарочитим ложиштем неекономични су и скоро се; данас вишеи не употребљавају. Од парних котлова за чије намештање, изузимајући локомобиле, треба нарочити простор у први ред данас долазе котлови са цевима за воду, јер ови су у стану на малом простору задовољити погребе велике снаге. Димњачки гасови одводе се или природном промајом или вештачком помоћу нарочитих вентилатора. Искоришћење горива много зависи од врсте ложишта и његовог послуживања тако, да се механичке направе за ложење (Сеасћ, Зецђоћћ и др.) све више употребљавају. При искоришћењу парне енергије код парних машина (с котлом) и турбина пази се да се губици у спроводу сведу на минимум и да се што боље искористи температурска разлика. Висок вакум није увек повољан, већ искоришћење израђене паре често пута одлучује у избору парног мотора. У погледу термичног степена дејства, парна машина са клипом стоји изнад турбине и ако се ова, у погледу потрошње паре готово изједначује са њом уз припомоћ врло доброг вакума. У погледу промене оптерећења парна машина много одмиче од турбине, нарочито ако оптерећење опада.

Гасни построји (Заусоазапасеп) су последњих година начинили велики напредак, тако да се сада за то употребљавају већ многа горива. Искоришћење горива је добро и у велико је независно од снаге машине, тако да мали мотори раде са исто тако добрим степеном дејства као и велики, Велика им је мана рђаво понашање при оптерећењима мањим од нормалнога.

Мотори са течним горивом имају велико преимућство, што се рад код њих може произвести једном једином машином без икаквих других помоћних срестава, што захтевају мало простора и што је руковање њима просто и чисто. Одпадају губици при преобраћању топлоте горива, те се добија високо термични степен дејства, али се овај паралише скупоћом машине, а још више самога горива. Најбоља је од ових машина Дизелов мотор који у последње време, може да искористи 35 процената горива. Његова надмашност показује се даље при пуштању и заустављању тако да се радо узима онде где се рад чешће прекида.