Српски технички лист

— 355 —

Шондину фабрнку чоколаде и фабрику Саламе у | Младеновцу.

Са овим је дневни ред исцрпљен И скућ закључен. После скупа сви присутни корпоративно су се

кренули на месну екскурзију ради разгледања извршене канализације на Дунавској страни. Н. М. 6. 1. Месни скуп Удружења Срп. Инжењера и Архитекта држан 25. Х. 1909. у Београду. Према решењу Управног Одбора, на овоме

скупу држао је г. Кирило Савић Потпредседник Удружења јавно предавање о „Новом законском пројекту о уређењу Железничке Дирекције“. — Скуп је одржан у Сали Одбора Општине Београлске.

Скупу је председавао члан Управног Одбора г. Јован Андрејевић.

Од чланова Удружења били су присутни г, г.

Милутин Божић, П. Смедеревац, Н. Манојловић, Драг. Спасић, Свет. Недељковић, Ст. Миросављевић, Ђ. Јочић, Драг, Мирковић, Бор. Пајевић, Бранко Таназевић, Драг. Маслаћ. Неш. Смиљанић Душан Божић, М. Каракашевић, Ј. Симоновић, Св. Ивачковић, Марјан Вујовић, Ђ. Б. Златковић, Миливоје Павловић, Милорад Поповић, Сава Радојковић, Влад. П. Митровић, Ј. Вељановић и Д. Младеновић. Као гости, били су присутни г,г. Рг. Мих. Поповић директор жељезница, М. Јосимовић директор жељезница у пензији, Коста Протић директор жељезница и пуковник у пензији; Михаило Ђорђевић и Бор. Поповић народни посланици, Мата Јовановић директор Бродарског Друштва, Јездимир Ђокић правни реферант Мин. Грађевина; Стева Жи"вановић заступник председника Београд, Општина, Свет. Михајловић кмет Општ. Београдске; Влад. Савић бив. шеф Прес-бироа; Милош Ристић шеф београдске жел. Станице, Панта Михајловић и други виши чиновници жељезничке Дирекције, као и велики број жељезничара у опште.

Поред тога било је још велики број ђака техничара, као и других угледних грађана и пријајатеља Инжењерског Удружења и наших жељезничара. Сала је била дупке пуна; све одборничке клупе биле су заузете а и галерије и ходници били су прелуни. |

Пред овако пуном салом отмених слушалаца, скуп је отворио г. Јован Андрејевић члан Управног Одбора у 9 и по сати пре подне и замолио — присутне да саслушају предавање г. Кирила Савића подпредседника Удружења: о новом законском про јекту о уређењу Жељезничке Дирекције“.

г. Кирило Савић чита своје предавање, у ко-

ме су третирана исцрпно следећа питања;

Прешна потреба доношења новог закона оуређењу Жел. Дирекције. Задатак железнице у опште. Систем државне и приватне експлотације железница, њихове добре и рђаве стране. Основни принципи смишљене организације државних железница као главна брига законодавца. Аутономија у пословима Железничке Дирекције. Улога Министра Грађевина да само влада и контролише а не да сам управља и администрира железницама. Битне одлике железничке службе. Штетан сисггм управљања бирократским пискарањем и решавањем неопходних потреба преко десетих руку. Главни послови унутарње железничке службе. Подела мреже на железничке области. Служба на линији: одржавања лута. вуче и саобраћаја. Самосталност у решавању локалних питања. Уједињење служби и колегијално решавање

оних питања које спадају у област разних служби.

Обављање и решавање стручних послова опште, важности у стручним одељењима у централи. Директор Железничке Управе као центар за непосредну везу службе на линији и стручних одељења у централи. Потреба истицања личности директора са широким правима и довољно власти у замену са моралном и материјалном одговорношћу. Шефови одељења у централи као стручни референти директора. Завршетак организације железничке установом једног ширег савета од представника државне политике из Министарства Грађевина и Министарства Привреде, представника земаљске одбране из Мин. Војног, заступника фискалних државних интереса из Министарства Финансија и Главне Контроле, представника земљорадње, индустрије, заната и трговине, видних представника струке техничке финансијске и економне. Компетенција железничког савета. Културни и социјални задатак железнице у обезбеђењу и стварању сношљиве егзистенције свију њених раденика на чијем зноју и труду железница почива.

Садање уређење дирекције на централистичком бирократском систему и његови недостатци. Немогућност таквог система у новим приликама развијеније мреже и саобраћаја. Начин постанка и једини циљ новога законског пројекта. Одсуство сарадње чинилаца ван дирекције па чак и оних из Дирекције у изради новог законског пројекта. Рђава подела рада и по новоме пројекту.

Принцип истицања личности Директора према демократским принцилима и тенденцијама нашега друштва. Ограничност права директорових по новоме пројекту правима министра и управног одбора. Неопходна потреба да се самосталношћу диргкто ра одстрани и парализује штетан утицај политичких група или партија на железничке послове. Сувишна власт директора у погледу постављања чиновника, Потреба да министар контролише општи правац железничке политике задржавајући право постављања виших чиновника. Управни Одбор као позајмљена