Српски технички лист

— 356 —

установа од Управе Фондова. Неповерење у поједине људе и нада у комисије, одборе ил. као карактеристика целог пројекта и целог нашег државног и друштвеног живота. Одсуство техничара у управном одбору установе, у којој су три четвртине посла техничке природе. Безусловна потреба да се овај одбор одбаци и замени Железничким (Саветом.

Санирање чиновничког питања на железници,

Прописи о унапређењу. Повећање плата особљу. Недовољне плате нижег особља и по новом пројекту за подмирење и најпречих потреба. Станарина. Подизање станова за раднике и њине чиновнике као једина сгварна помоћ у овоме правцу. Отварање железничких болница и њихове добре стране. По"треба да се законом осигура стварање школа за «спрему железничког особља. Драгоценост новог пројекта у јасно израженој намери за санирањем положаја железничких службеника и чиновника.

Читање предавања трајало је | час и 20 минута:

г. Ог. Мика Поповић, директор државних железница пита председништво да ли би могао добити реч да говори о. предавању г. Савића;

Г. 7. Андрејевић одговара да је дискусија слободна и даје реч г. Поповићу.

г. Ог. Мика Поповић. Узимајућа реч да изнесем своје мишљење о предавању г. Савића, ја ћу одмах да изјавим да је г. Савић одлично говорио као професор и да је успео да нас убеди да у спремљеном пројекту закона о уређењу Жељезничке Дирекције има мана и недостатака, на којима се збиља треба зауставити, и пре решавања у Скупштини добро промислити.

Захвалан председништу које ми је дало реч ја сам напоредо необично благодаран за ово предавање г, Савићу, у коме гледам човека, који испуњен знањем и убеђењем уме лепо да искаже оно што зна, мисли и осећа. Али при свем том не могу а да не укажем прстом на некоје ствари које изгледа нису разрађене с обзиром на наше прилике, које су нам најприступачније, које најбоље познајемо. |

Мени се чини да г. Савић, говорећи као професор, није покушао да испита да ли све оно што су наука и пракса на страни утврдили, и што се у страним земљама показало као добро може на лак и брз начин бити пренето у нашу земљу.

Могу уверити г. Савића да сам поприлично пратио све ствари које спадају у групу наука и послова којима сам се данас посветио; поприлично познајем прилке на страни и код нас и могу изјавити да све што предлиже г. Савић, и ја знам да би ваљало завести и да би то несумњиво унапредило наше железнице и подигло привредну моћ наше земље.

Ја не могу улазити у детаље јер би онда требало и мени исто толико времена да спремим на-

рочито предавање, с тога ћу се и задржати само на важнијим замеркама и предлозима г. Савића.

г, Савић налази и предлаже, а то је сагласно са науком и дугогодишњом праксом како би треба-

' ло образовати службу на линији, поделу на желез| ничке области, а дати више самосталности у реша-

вању локалних питања шефовима појединих грана службе у тим областима, Ја се ту потпуно могу сагласити са г. Савићем да би та врста децентрализације била од користи железници, али морам да

' запитам и вас и г. Савића да ли би била изводљи-

ва та лепа жеља да се једном чиновнику области на мрежи жељезничкој да власт, јер сам уверен да о томе не може бити ни речи, у приликама у којима ми данас живимо.

Не може исто тако бити говора да се и 01ректору пружи власт какву жели г. Савић. То може бити у Пруској где се управним чиновницима показује поверење а никако код нас где тога поверења нема. Господин Савић је навео да у Пруској један обичан шеф обласне мреже има права да одобрава издатке путем лицитације до 16.000 марака, а упоредите то са нашим данашњим приликама у којима наш директор, са целом Дирекцијом једва има власти да одобрава издатак до 2000 ди-

нара са лицитацијом а до 1000 динара без лицитације. Код толике неповерљивости код наших да-

нашњих парламентарних кругова ипри садашњим културним финансијским и економским приликама ја сам уверен да је жеље г. Савића немогуће остварити. Ја бих се радовао ако би ова Народна Скупштина хтела усвојити све што г. Савић предлаже јер сам уверен да би Србија одмах, овога тренутка стала у ред оних културних држава које су годинама радиле док нису дошле до добрих уређења својих железничких дирекција; наша би земља тиме учи нила један скок у напред којим би се могла подичити пред светом.

Господин Савић даље тврди да Железничкој Ди рекцији није потребан никакав Удравни Одбор већ да би требало установити шири Железнички Савеш који не би управљао Дирекцијом већ вршио контролу и давао мишљење о свима важним железничким питањима.

Тачно је тврђење г. Савића да је Дирекција управни одбор предвидела по угледу на Управу Фондова, код које се та установа показала као несумњиво корисна у колико је мени познато и за то смо се ми и решили да покушамо са оним што имамо у земљи и што се корисно може применити и у Дирекцији.

Г. Савић замера што се као чланови Управног Одбора предвиђају један члан Државног Савета и "један касациони судија, и каже да су та лица у У-