Српски технички лист

— 366 —-

с писменима и бројевима и то тако, да корице књижице и свих шест карата носе исет знаке. По завршетку сваке вожње ставља кондуктер ове примљене карте у једну куверту који запечати и подпише и стави датум и редни број вожње и колску нумеру, па то свеостави у нарочити сандучић. Сандучић је закључан а кључ је у рукама контролора ремизе за кола. Овај изручује сандучиће по повдатку кола у депо и предаје све коверте саобраћајној контроли. У контроли раде близу стотину жена под управом једног рачунског контролора и сређују карте како ће бити лакше контролисање. Слична је контрола уведена и за билете за прелаз с пруге на прагу. Такве карте важе само по један сат после издавања.

Публике се ништа не тиче ова контрола, само „јој је ускраћено право преноса карте а то је мало незгодно. Јер ако би рецимо хтео старешина породице, која се састоји само из три лица, да се користи спуштеном ценом, он мора да купи за сваког члана породице по једну књижицу и то кошта 5/, долара, док је по пређашњој уредби могао за путовање тамо и натраг купити једну књижицу и платити само '/, долара. Истина цена путовања је исто толико снижена као и пре али је човек принуђен да изда одједном %/; долара и да чува карте за доцније. Међутим друштво је много добило. За: многе карте добија новац'унапред; другим речима: добија један део капитала за експлоатацију, капитала на који не плаћа интерес. Али се многи путници нису могли одлучити да издају толики новац одједном те су плаћали поједине карте пуном ценом. Отуд је опет друштво добијало више но продајом књижица по спуштеној цени.

Услед забране да се карте не смеју преносити на друга лица наступило је тако огромно незадовољство у публици да је друштво било принуђено да дигне забрану. Али је тиме пао и цео систем контроле, јер су се сад понова јављале неколике карте са истим знацима.

Међутим још и пре но што је скинути забрана нашла је публика начин да изигра целу контролу. На крају сваке књижице последња карта, која је добила и нарочито име у публици, носила је нарочито обележје. Путници који су куповали књижице чували су те последње карте“ па кад их накупе неколико они их онда раздају својим пријатељима и лознаницима. Свака носи друге знаке те према,томе контрола није могла ухватити ову злоупотребу. А тиме је ометен сасвим онај циљ који је друштво било тежило постићи са финансијског гледишта.

2.1.К. В. 1909, Ј:

ТЕХНИМКА КЊИЖЕВНОСТ,

5ргауу зројки агсћиекцу а тепути у Кгајоузћ сезкет.

Изашао је 44 број с овом богатом садржином:

1) Петржик Т.: Стечајни пројекат доправке прашког дома у трећем стечају. (Сл. нал.51 52и 93.) 2). Дријак А. и Амена Т.: Зграда ц. кр. чешке 'реалке на Кладњи (Сл на л. 55и 55.). — 3). Кветинг Ф. и Котек А.; Зграда за издавање под кирију грађевинара Јозефа Храбјета на Краљ. Виноградима (у Прагу) (сл нал. 56). — 4), Вијехл А. Стечајни пројекат за дограђивање прашког општинског дома на Ш стечају. (свршетак).—5) Ог Карел Херман плем. · Оставски: О заштити ауторског права кој, архитектонских радова (наставак). — Разне вести; Стечаји, Смесе: О обнови (рестаурацији) цркве св. Јандржиха у Прагу-П. Споменик Палацков. Зашто се техничари не грабе за докторат» Старогермански домови у Недлицама. Статистика индустрије мрамора и рударства. Аграрна банка у Прагу. — Грађевинарске вести. Оферти. Лицитације Упражљена места. Личне вести. ().

БЕПЕШКЕ

сшто се техничари не грабе за титулу док ораг Приликом свечаности при увођењу у дужн ст новог ректора бечке технике, професора Лава Бандизе изговорио је проректор Ј. Долежал значајну беседу, у којој је навео узрок, зашто број промовисаних доктора на техници далеко изостаје иза броја доктората на универзитету. Узрок овом појаву је проста истина да људи од посла, инжи-

њери, не полажу велику важност празној титули

доктора. На споменику славног неимара Стеванове Цркве и бечког општинског дома, архитекта Фридриха Шмита м ого лепши утисак чини запис, да је

| био каменорезац, но да је био доктор технике.

Онај који извршује истински монументалне грађевине, подиже нове железнице кроз планине и преко вода, који генијално коципује сложене машинерије; укратко: онај који ствара дела, која дају | посла хиљадама људи, — такав раден чевек се не поноси празном титулом доктора. А они техничари који су прибавили титулу доктора техничких наука

носе је с истим правом као и доктори универзитета. Ако би се могли универзитетски образовани људи упоредити са срцем државног организма, онда се техничари могу упоредити с плућима, јер они дају државном организму свежину, потребну за његов живот.

2. бр. Ала Ј. У К. С. 1909 бр. 44.