Српски технички лист

— 367 —

Локомотиве за путничке возове. Фирма Веуег Реасоску Менчестру саградила је за аргентинску централну железницу једну особито јаку сот рошпа локомотиву ' — 2. Локомотива има соп рапа распоред по систему огзае -уоп Вогпез, Кад стифен-зоново крмило заузме крајњи положај онда улази и у велики парни цилиндар свежа пара кроз вентил за редукцију. Парни котао по систему Вејрат конструјисан је за 14 атмосфера притиска паре при раду. Омотач ложишта је од бакра а запорњи који укрућују ложиште су од 5!гопе-бронзе. У котлу има 257 бронзаних грејних цеви по 4 8/ цола пречника. У димњачи има З!опе-ова направа за утамањивање варница. На котлу су четиру вентила за сигурност по систему КашђоНот у пресеку 37, цола пречника, Тендер је посгављен на два обртња Огећсезје!.) Парни цилин/ри утврђени су укосо ван рама локомотиве а имају димензије: 380 и 700 пречника и 660 дужине (корак клипа). Целокупна грејна површина износи 196т3 а роштиљ има 2,33т“ Тежина локомотиве износи 78 тони а тендер је тежак 51,5. тони.

Тће Епотпеег 1909 стр. 601.

Канал за везу источног (Балтијског) мора са Црним морем. Руски инжењер Рустекел израдио је пројекат за канал којим би се непосреДно пловило из Балтијског мора у црно море, те да се не мора пуговати заобилазним путем преко „Гибралтара.“ Овај канал носиће назив „Цар Никола 16 у прокопом на 100 кл. између Двиње и Дњепра постигла би се пом. намера.

По пројекту канал ће имати средњу дубину воде 9.20, м. а ширина дна корита 43.0 м, да би моГо извршити прелаз преко вододеонице—која лежи 100 м над м. површином—, предвиђене су многобројне уставе које ће се снабдевата водом — из горинског језера помоћу канала дугачког до 100. м.

Трошкови су предрачуњени по 460000 дин. за километар—Цар Вилхелма канал коштао је 1.870000 дин на кл.— Цео канал имаће приб. 3000 кил. тако да ће морски пароброд тај пут прећи за 12 дана, док је пре око Гибралтара требао 45 дана. Цео прорачун износи 1270 милиона динара али ће по свој прилици и више коштати.

Швајц. Б. Ц. В. М. П.

Лондонски електрични трамвај. У Лондону је проширен т. 3. Блакфријарси мост преко р. Темзе, и сад електрични трамваји прелазе и тим правцем на другу страну Лондона, услед чега је веома олакшан велики саобраћај у обе половине Лондона.

Одлуци графског Савета о овом проширењу дуго се противио горњи дом, а тек под садањим режимом усвојен је овај пројекат. Радови на прош-

а ~

ирењу моста трајали су 2! године а плаћено јета милиона динара,

а, Б. В. В. М. П,

Угљен котурастог облика за велике слек. лампе. У Енглеској чињен је покушај да направе велику електричну лампу чији би кружни зрак сијао између два котураста угљена,

Оба ова котура кретала би се кружно помоћу механизма као у сату итиме би зрак равномерно трошио ивице угљенових котура. Трајање осветљења помоћу котурастог угљена, два пут је дуже и при истој јачини светлости но са цилиндричним угљеном. с" БаВ. В.М. П.

Влектричан барометар. Тачна одредба висине живиног стуба у барометру врло је тешка зато готово никад нису тачни подаци о притиску ваздуха. Нису тачни у оноликој мери колико би то желели физичари. Р. В. сојдзећина удесио је зарад тачнијег читања барометарске висине електричну направу. У Поричелијевом празном простору над живом уметнуо је кончић од угљена 06лика УМ. Шиљак овог кончића замочен је до извесне висине у живу, а оба крака пролазе кроз стакло сваки засебно. Ова су два крака спојени бакарном жицом преко акумулатора и реостата тако, да је струја закључена. У круг струје уметнут је сем тачно одмереног отпора— реостата — јоши јелан галванометар. Галванометрова нула срачуната је и одређена за струју одређеног интензитета. А реостат може поступно да се повећава или смањује. Кад се жива у цеви пење, она обухвата све више угљени кончић и тиме се смањује отпор за пролаз струје, јер струја има да прође краћу дуж угљеног кончића. Чим то буде, галванометар ће показати сказаљком да се струја појачала. Напротив, ако жива у цеви пада, расте одпор јер струја има да прође већу дужину угљеног кончића, Галванометар ће показати слабију струју. По себи се разуме да је угљени кончић тако дубоко спуштен да јеи при најнижем барометарском стању огрезао у живи. Међутим, као што је познато висина живиног стуба мења се и услед промене температуре. Зато треба и то узети у обзир. Зарад тога уметнут је у круг струје и један термометар, који је исто онако опремљен као и барометар, т.ј. и у живу термометра спуштен је исто онакав кончић од угљена са електродама ван цеви. Мерење сад бива овако: Најпре се споји термометар па се сказаљка галванометра доводе на нулу. То се постигне променом отпора у реостату Затим се споји барометар па се опет доведе сказаљка галванометра на нулу. Пошто је отпор реостата тачно познат то се из величине одпора даје тачно срачунати висина живиног стуба у барометру. Тачност читања је на '//) милиметра. Овом справом потврђено је оно што се одавна слутило, на име: