Српски технички лист

— 381 —

лизацијом. Дуж канала се према количини подземне воде полажу само с једне или с обе стране дре-

нажне цеви, које подземну воду одводе и промене своде на минимум. Дејство овог ЗВУЦИ ИЕ показује се на више начина.

"Прво се покаже на спуштању нивоа воде у бунарима, а местимично чак и у потпуном нестајању воде у њима. Нестајање бунарске воде има за последицу то, што сопственици дотичних плацева морају да уведу воду из варошког водовода, чиме се понеке куће у којима се тифус раније јављао, излече. Па и за подизање грађевина спуштање нивоа подземне воде је од користи. Тако треба поменути, да је у понеким улицама, чији ниво подземне воде беше на 0,30 м. испод терена, извршењем канализације и дренирања земљишта омогућено да се у новим зградама праве суви подруми до 2,30 м. дубине па и више. Не сме даље остати непоменут ни тај факт, да су подруми многих кућа, у којима је пређе била вола, везом са дренажом постали суви. Дренажни канали у Сарајеву грађени су од цеви од каменасте смесе 8. см пречника и 33 см. дужине, које се једна до друге полажу; преко њих се још меће један слој чистог Ко ва који такође чини неку врсту дренаже.

ПА ПАЕНПЕ се)

Нов мост на свод преко реке Изонце код Сепкана распон 85к, _ од инжењера Р. Жоснера. инспектора министар. железница.

Код Горице у Истрији близу места Салкана(км. 86. о 3. између Подбрца и Горице): саграђен је нов камени мост у висини 37.0м над најнижом водом, подјкосим углом 429 према правцу тока реке. У почетку је мислила управа грађења железница у Горици да ову реку премости са гвозденим лучним или паралелним носачем, но од тога се доцније одустало. Према посматрањима, која су трајала 10 година, како у погледу разних водостања тако и других особине исте реке, утврђено је, да велика вода тако нагло нарасте, да за 48 сати разлика највеће воде над малом износи 8.0, м и према томе постављање скела у самом кориту реке не би било целисходно. У току проучавања геолошког састава. речних обала, које није могло бити баш детаљно извршено услед кратког. времена и великих трошкова, ипак се увидело, да ће темељи обалних стубова лежати на чврстом конгломерату.

Приликом комисијског прегледа тог дела жегезничке пруге од стране директора железница г:

Пг. инжењера Вурмба, а с призрењем на повољне.

околности за фундирање обалних стубова, усвојено је да се сагради камени мост на свод.

По првом пројекту писца овог чланка имао би се израдити мост од 80. м распона. са обостраним вијадуктима над истим, и то северно један вијадукт од 15. м распона а два по 10,0м., а јужно опет

· један од 15,м. и пет по 16,0м. распона. На левој кон| кавној обали, постављен би био стуб великог отвора

одма иза стене, која је улазила дубље у корито реке, те би стуб штитила од нападаја в, воде. Свод је био предвиђен као кружни исечак са полупречником 45.531 м. Распон је био 80. ми стрелица 24.06; Ди-

мензија свода узете су 2.0 м у челу са 5.70 ширине, |

а у борцима 3,0 са 8.10 ширине, и насип преко чела свода 1.0 м. Као покретни терет претпостављен је воз, комбинован из две машине са по четири 0-

совине свака 16 тона притиска, и једнострано поре-

ђани пуни ВАГОЦИ, са СО тона притиска на о-

| совину.

Прорачун статичких односа свода изведен је по теорији еластичних лучних носача без зглавкова према коме добивено је као резултат: највећи при-

тисак у спојницама завршца 30 кгр. на квадратни.

сантиметнр, у борцима 43,80 кг,/смза у прелому

спојнице 4470 кгјсм“, које је оптерећење узето со КЕ на средњу тврдоћу коцке од 1300 кг,

см“ и то за камен из каменолома код Мерна који је предвиђен за израду сводних квадера а према условима железничке Дирекције, са 28 пута већом сигурношћу. ћ |

У пролеће 1904. започето је копање темеља

за обалне стубове и то у почетку на површини по-

јавио се тврд конгломерат, но при дубљем копању исти је био све мекши а после неколико метара наишло се на обичан песак и шљунак; иста појава као што се наишао и при многим усецима кроз конгломерат. |

Кад је темељ ископан био до површине мале вода онда је рад обустављен а затим учињене су

припреме за сондирање земљишта. Овим сондирањем _

дошло се до уверења, да наизменично леже конгломерат наноси глина према томе да веома дубоко лежи слој који би могао носити терет без слегања грађевине, те би фундирање много коштало. Услед оваковог стања ствари, а по предлогу инжењера П. Цуфера, усвојено је померање осовине новог моста и те тако, да леви обални стуб дође за 14. м више уз реку на стени од конгломерата и кречњака а десни да остане на истом месту, јер се земљиште не мења нагло.

Стена на левој обали поново је детаљно испитана помоћу окна и бушењем а и гњурци су је под водом пробали да нема каквих шупљина. Тим испитивањем дознало се, да конгломерат није скроз чврста стена, али ипак горњи слој у дебљини до