Српски технички лист
— 402 —
Пут Кучево—Мајдан Пек, и Брза Паланка Доњи Милановац скоро су непроходни, и ако се одмах не оправе, прекинуће се и поштански саобраћај.
Пут Обреновац—Ваљево и Обреновац —
ЈЏабац, и поред највећег заузимања ' држав- ·
них власти, да се исти оправе и доведу у исправно стање, ипак се сваког пролећа и јесени толико провале, да су готово непроходни, јер нису добро урађени нити се добро одржавају.
Тако стојимо и са свима осталим путовима у земљи.
Кад. овако стоји ствар, да ли је смо стању под оваквим нУна а учини и шта за наше путове 2
Ту не помажу ни интерпелације и питања појединих народних посланика, јер се путови не израђују волшебним начином и Министарским наредбама. Ту не помаже ни најенергичније заузимање инжењера ни осталих државних власти, јер је' кулук преживео и са њим се ништа не постиже.
Е па да ли се овом злу у опште може наћи лека >
Ми држимо да може, а то; доношењем новог закона о сувоземним јавним путовима, који: се сада. налази пред Народном Скупштином. · · |
И ако верујемо, да су народни посланици свесни своје дужности, да правилно схватају важност питања о јавном саобраћају у земљи, ми им овим ипак обраћамо пажњу на ово. јадно стање наших друмова, Овде је потребна. брза и радикална помоћ, јер ако се буде:и даље отезало с донешоњем новог закона и ако се ускоро не буде створила могућност за рационално и технички правилно _ грађење и одржавање путова, онда ћемо дочекати убрзо да нам. пропадну сви друмови,
А не треба заборавити, да су друмови за железнице исто што и приточице за глав· не реке. Кад притоке пресуше ни у реци нема воде. Лоше стање друмова осетиће су на железничком приходу. .
Један: француски. инжењер, професор. на славној француској школи Есоје дез Ропњ ет Сћаиззеез у Паризу, срачунао је, да би за десетину лошије одржани друмови у француској донели народу годишње штете на 50 и више милиуна динара. Колику ли штету има Српски Народ од лоших друмоваг Ми велимо огромну; нама пропадају у друмском блату неколико милијуна динара Јер се на лошем труму не само скупље врши транспорт већ се сатиру и стока и људи. - Р.
Нов мост на свод преко реке Изонце код Сапкана распон 85 км,
“од инжењера Р. Жоснера инспектора министар. железница.
(свршетак)
Кад су спојнице између квадера напуњене мал-
тером, и овај добро набијен, примећена је једна интересантна појава код клинова који су употребљени за фиксирање квадера при зидању. После неколико дана по свршеном послу, исти клинови могли су се лако руком извадити, премда су при раду врло чврсто притиснуга били; ова појава може се објаснити тиме што се малтгр компримира услед јаког набијања, а тиме је оправдана и претпоставка да тако спојени зид квадера може издржати троструко оптерећење, према ономе код кога се спојнице само заливају малтером. Пошто се малтер у спојницама добро стврднуо, то је 15 јуна започето зидање другог. прстена. При томе су раду радијалне спојнице одмах пуњене и набијане малтером, а спод квадера положена је простирка од цемент малтера: Затим се на исти начин продужио рад на зидању свода, тако да је 1 јула дозршен био и трећи прстен великог свода.
За време зидања великог свода, посматрања слегања услед оптерећења, нису достигла очекивану меру, но много мању; Сем тога и слегање није било такво да поступно опада од темгна к борцама ;јер на две стране поједнако дале со од гтемгна, нађгн) је да је слегање== 6 сантиметра док је на темену износило само = 4 сантамегара. Озом> ће бити узрок тај што је тај, део свода био под отвором
између два отпорника скеле. |
Даљи рад на мосту био је неколико дана одложен, како би се малтер у спојницама дрбро стврднуо, а затим је насгављено зидање сгубова и капела, сводова за уштеду. Ови су радови завршени д-ог Августа и онца су заточете припреме за де монтирање скела. |
Налин на соји је извр нео спушгањг с«ете 0писали смо раније, а сад само напомињемо да је тај рад започет 8-ог августа у присуству двор. саветника инжењера Цуфера.
Са нивелманским инструментом посматрано слегање у темену изнело је 0,6 сантиметра, докле укупно слегање свода у темену износи 4.60 сантиметра. Радови око потпуног уклањања скеле, напредовали су брзо, а тако исто и довршење свију осталих делова вијадукта, те тако сви зидарски послови потпуно су били довршеви око половине новембра 1908. год Најзад је демолиран до речног дна и привремено у реци озидан помоћни стуб за скелу. Изложићемо овди врсту радова и њихову количину,
Ри
> ВР "не