Српски технички лист

— 408 —

и то само за велики отвор са левим и десним обал-

ним стубом, без вијадукта, који су'на суво подит“

нути као саставни део овог објекта. Извршени радови ови су:

У земљи ги стени 2 .:-.'. . 7664 м"2) подупирање у темељу . .: 216м" 3) Зидање каменом у суво и набацај

камена у тоном уподеону ве БОМТАВУМУ 4) Зидање ломљеним каменом . 3184 м%“ 5) Зидање у слојевима... "ма

6) Зидање свода ломљен. каменом 265 м“ 7) Свод' од квадера-тесаника | == 1960 мз 8) Бетон који је набијан 1:5' и 1:12 == 3745 мз

9) Остали зидови од тесаника . 411м7' 10) Покривање свода против“ продирвавнодвнн ба ЕРИ та2а,62 Бук е09 ме ИП) Гвоздени делови и носачи . . 102м% 12) Дрвена грађа за скелу >. . 1161м" 8): +». у за помоћне скеле 660 м“

По фотографском снимку може се видети импозантан изглед овог моста сл продуженим вијадуктима на обе стране у кривинама; само што овај изглед путници могу видети за врло кратко време услед поменутих савијутака железничке пруге.

Овај јединствени објекат од мостова извршен је у свему како треба и ако су биле врло велике тешкоће, које се нису могле предвидети, с тога се може честитати: како предузећу „Браће Редлих 4 Перхеру“, тако и главним руковаоцима ове грађевине г. г. вишим инспекторима „од Гасперо“ и „од Пертеле.“ "Од свију железничких мостова на свод

овај мост има највећи распон, с тога се може сма-.

трати као особити грађевински споменик инжењерске вештине. '

Најзад имамо још да наведемо, да је усвојено мишљење двор саветника инжењера поч Цуфера да по могућству и према месним приликама увек треба претпоставити зидане мостове на свод мостовима од гвожђа те тако поред осталих многобројних мостова на свод, поменућемо само. значајније извршене са већим распонима.

1 на линији Клауз — Штајерлинг — Селцтал:

1) Мост преко Кренграбена са 40м распона

Ур „ Палма Грабена са 49м ;

јин „» Шалхграбена са Бом 4

А » Штајерлит рекеба. 70мМ ,

П. на линији Аелинг-Подбрдо мост преко Ротвајнбаха са 41 м. распона

| на линији Подбрдо — Горица. Мост опет преко р. Изонца код Ганале и то три отвора по 40 м. распона и један отвор од 30 м. распона.

ЦИА. Ф. | В.М. П.

Машина за бушење тунела.

У рударском пределу у близини беогрејомп-а у држави Колорадо гради се тунел 5,5 километара дугачак, да би се довели у везу неколики рударски поткопи. Тунел је кружног пресека и има пречник

2,44 та. За бушење пуног профила овог тунела употребљује се нарочита машина, коју је конструји-“ саб К: В: Зрајоов. Машина је дугачка 5,10 т. има“

2,44 м: пречника и тешка је 26,3 -тоне: Главни су јој саставни делови: два венца међу собом везана шупљим вратилом од 152м.м спољашњег“ пречника кроз средину и 8 полуга за укрућење. Стака је полуга 2,184 м. дугачка а 63,5 м: м. дебела. На ове венце утврђено је 10 хоризонталних бургија (длета), од којих 8 леже на једном кругу. Овај круг дово-

ди буртије до обима тунелског пресека. “Остале две

бургије су у самом кругу на једном пречнику. Свака бургија састављена је из вратила 102м м. дебљине, које на предњем крају машине носи саму бургију од тврдог гвожђа. Ова има 610м.м пречника, дебела је 127 м.м. И тежи 218 килограма; а с целим опремом тежи свака така бургија по 770 кгр. На једном и на другом венцу су по осам пари котурова, по 457 м. м. пречника; бандажа — наплатак — им је по 200 м м. ширине и належе на површину тунела. Оба венца, заједно с оних десет бургија на њима и котурима, могу се обртати'око осе машине. Овим окретањем напредује бушење целог профила а не спречава се ни непрекидно одношење земље. Положај сваког котура може се нарочитим вратилом тако удесити, да котури сваког пара описују шрафне линије. приликом обртања машине. На тај начин машина се потискује сама собом унапред. Кад се котурови наместе у противан положај, онда се машина креће уназад, те се може изнети из тунела,

На стражњем крају вретена сваке бургије има по један паоц. Један стремен при обртању захвата редом паоце те при том повлачи бургију уназад. Тим повлачењем стињи се слирална опруга дугачка 1,83 м. пречника 165м.м. а начињена од челичних листова 25 м.м. дебљине. Кад сгремен испусти паоц, при прелазу свом на други, тада опруга потера силно бургију унапред. Кретање бургија је сложено. Свака се бургија врти око своје осе а све редом опет окрећу се заједно с машином око осе машинине; зато, сем удара, бургија врши још и стругање стене Бургије имају на крајевима наоштрене зупце, којима стену дробе не секући је. Јачина удара може се кретати у границама 275 до 550 кгр. мет. А машина може да изврши 80 до 200 удара у минуту. При том по два и два наспрамна длета ударају заједно. Кад се промени стремен, онда се дужина удара може променути од 178 на