Српски технички лист

— 404 —

954 до 305 м.м. Стремен има главчину ваљкастог облика, тако, да вретена обеју средњих бургија на истоветан начин повлачи нарочити стремен апри том се не ремети дејство оног првог дугачког стремена. Спирална опруга пред предњим рамом спречава да длета разбијају сам рам кад се машина буде повлачила уназад. Стена коју раскопају ова длета или бургије спира се поред сваке бургије млазом воде 16м.м. дебелим а под притиском 49 атмосфере. Воду под притиском даје резервоар ван тунела. А вода се проводи кроз само главно вратило машине, које је зарад тога шупље; 'избушено 86 м.м. у пречнику чисто.

Целу машину тера електромотор с једносмисленом струјом, од 150 коњских снага. За обичне прилике доста је 59 до 80 коњских снага. Електромотор је постављен на главно вратило и обрће се у оклопу за воду непробојном. Рад се преноси с електромотора на машину помоћу зупчаника, који један око другог обилазе (планетарни зупчаници) Ови су такође у оклопу за воду непробојном. Регулисање ових зупчаника бива помоћу споја на фрикцију постављеном на задњем крају машине,

(ОТА ВаКВАОМ. стр. 418 1909. Ј.

Грађење вијадукта преко долине реке Ситера у Швајцарској.

На прузи С. Гален—Ватвил, боденско-тогенбуршке железнице, биће највећи објекат: нов вијадукт код Бругена, који ће се подићи преко Ситерске долине, висок 98 мм. над речним дном, а распон за гвоздену копструкцију биће 120.0 м. Прилаз к вијадукту с десне стране имаће 4 отвора на свод по 25.0м. распона, а с леве стране 2 отвора по 25.0м. и 5 по 12.0 м. распона на свод, и то с десне стране у кривини са полупречником 1000м. а с леве 350.0м. Цео вијадукт имаће дужине 380.0 са пењањем 169/.

Досад у историји грађења мостова биће ово јединствен случај: да се за јадан стуб до борца употреби 7250 куб.м. зида, као што је прорачунато за десни стуб овог вијадукта, који је започет у августу 1907.г. За зидање 26000 куб метара, направљене су скеле за сводове, а од стуба до стуба има лаке скеле, као и финикуларна железница за пренос материјала коју креће машинска снага, на дужини 450М, и то десно од осовине моста на од: стојању 2 м. а лево на одстојању 7М. од осовине вијадукта.

За спољње зидање употребљен је кречњак из

Хохенемса, а за унутрашње пешчар из Стада и Винахтена. Песак и шљунак из реке Ситера и Урне ша који је прерађиван са машином за ломљене камена као и за справљање бетона и малтера. Крајем октобра 1909. остало је да се изради још 2000 куб. метара зидања.

Водећи рачуна о еластичном“ повијању. тако високог стуба за гвоздену конструкцију, предвиђено је да се прилазни сводови изврше на три зглавка. Зглавкови ће се израдити од гранитних тесаника. Извршење гвоздене конструкције за овај објекат уступљено је фирми Т. Пелу и комп. у Кри јенсу. За главни носач изабрат је полупараболни 06лик, чија је геометријска мрежа висока 4.7т на крајевима а 12т у средини. Систем носача је двогуба мрежа са вертикалама, а горњи појасеви везани су са међу-вертикалама, како би се расподелио отвор међу попречним носачима. Ширина је моста 5.0 м. мерено од средине до средине главног носача. Укупна је тежина. гвоздене конструкције 900 тона.

Нешто нај оригиналније код овог објекта, то је огромна скела: за монширање гвоздене конструкције, коју је израдио тесачки мајстор Р. Кафај по плановима предузећа Тодора Пела и'Комп; у Тренсу: Ова огромна скела као кула има: 97.0м висине чија је основица ЗОож 23 м а при врху исте површина мери 12ж238м. Са овог места, на коме је утврђена 8.0м висока дизалица, намештена су прво: че-

тири поља гвоздене конструкције, и на појасевима.

исте утврђена је још: једна дизалица. Помоћу ове дизалице намештена. је висепа: скела помоћу којих

су монтирани остали делови конструкције. Ради о-' државања равнотеже при ламештању појединих де-

лова конструкције. водило“се рачуна тиме што су на разне начине изједначавана оптерећења. Гвозлдена конструкција није непосредно постављена на скелу но на 4# гвоздена лонца напуњена песком, и то за 0.60м“ више, те да сеу случају слегања скеле гвоздена конструкцуја може постави на утврђеној коти.

Гвоздена је конструкција монтирана хоризон-

'"тално. За ову огромну скелу употребљено је 1650

куб. метара дрвене грађе, а за утврђене исте набављено је само завртња 42 тоне.

ШВАЈЦ. ТН В.М.

Париска подземна железница.

По великим варошима саобраћај је из дана у дан све огромнији. Најшире улице већ не могу да пропусте поворке кола и навалу људи Индустрија је у тим великим варошима створила до скоро неразвијен саобраћај. Велике го иле раденика у одре-