Српски технички лист

— 405 —-

ђене часове крећу се с једног краја вароши на други. А с друге стране опет ове велике вароши заузеле су поред свих високих многоспратних кућа, огромне просторе. Некадашња села у околини вароши“ по: ступно су ушла у варошкум рејон. Треба само погледати нов план Беча, вароши која сразмерно има мало становника. Пре неколико десетина година Беч: лије су правиле излетеу Нусдорф и на Каленберу у Медлинг итд. А сада су сва та села већ у рејону вароши. Може се замислити како стоји тек с Берлином, Паризом и Лондоном.

Питање саобраћаја у тим варошима решено је у главном на два начина: железницом изнад улица и железницом испод улица. Лондон је био први који је добио саобраћај испод земље а Њујорк и Берлин опет имају железницу изнад улица. И једне и друге служе градски за саобраћај.

Париз је пре неколико година изабрао мешовит систем због „конфигурације терена на коме је подигнут. Израда париске варошке железнице стала је не само много новца већ је и с техничког гледишта ремек дело инжењерске и архитектонске вештине.

Велика већина париске варошке железнице проведена је испод улица чак и испод грађевина. Проведена је дакле већином тунелима. Ти се тунели преплећу и укрштају подилазе под железничке пруге, подилазе испод реке Сене, испод великих грађевина ит. д Други опет делови железнице проведени су високо изнад улица тако да улични саобраћај улицом пролази испод тога. !

- Како улице кривудају, како има раскрсница, било је местимице потребно железницом савијати лево десно, те су код надземног дела извршени

први мостови у успону и кривини, тако названи.

хеликондални мостови. Главни су носачи моста не само у успону већ и извијени. | н]н;

Уопште је Париска варошка железница с техничког гледишта тако важна грађевина, тако величанствена по концепцији и по начину извршења, да

би се готово могло рећи да чини епоху у инжењер- |

ству, те је с тога од интереса да се и читаоци техничког листа бар у главном упознају с тим предметом. Ово упознавање на жалост може бити само површно, јер се о инжењерским радовима може добити јасан појам тек кад је текст објашњен и плановима; или боље рећи: кад је текст само 06јашњење планова.

Но ми ћемо ипак покушати да опишемо колико можемо јасније оно чега су данас пуни страни технички листови који су много срећнији да могу доносити више слика но текста, док Српски Технички Лисг једва подмирује своје штампарске трошкове.

Да опишемо најпре пројектовану мрежу париске варошке железнице.

„износи:

Мрежа је у главном састављена из појасне железнице, која опасује Париз; и неколико транс-

верзалних пруга. (наставиће се)

Администрација,

Просецањем нових путова и накнадним мерењем у току ове и прошле године, у Даљинару. који је Министарство Грађевина издало августа месеца 1907. год. у привременом издању, показале су се неке разлике у растојању између појединих ме у Србији. |

Те разлике износимо читаоцима ради знања и уношења истих у Даљинар.

1) Растојање. између Лазаревца И Мионице износи:

По даљинару .

По накнадном мерењу . .“: ; 26018 ,

2) Растојање између Крагујевца и Гор. Милановца износи: Но.

По даљинару . МЕ 39,000 Км.

По накнадном мерењу . . . : 48796 ,

3) Растојање између Лознице и Љубовије износи: 6 !

Подаљинару . . . . . . . . 58200,

По накнадном мерењу. · : :: 66000 , | + 4.) Па између Варварина и Рековца износи; 4 јео

По даљинару 60,500: Км;

По накнадном мерењу и. ново просеченом путу. . .'. моновал об, 200

5) Растојање између Зара Милановца и Кала„њеваца износи: '

По даљинару у 26140 К Км

По шетравци . . . . . . . . 86800 , "63. Растојање · између Прељине и Рудника

По "даљинару 33,100 | Км · По' накнадном мерењу“. . : . 29,100 , 7.) Растојање између > трстеника и Рековца износи: По 'даљинару 84,400 Км. По накнадном мерењу . : . . 40400,

8.) Растојање између Гор. Милановца и Чачка износи:

По даљинару 19,900 Км.

По накнадном мерењу : . .: . 21782 ,

9.) Растојање између Алексинца и Дервена износи:

По даљинару “А 64,000. Км.

По накнадном мерењу .': . : 62,800. ,„

10.) Растојање између Врање и Бајине Баште износи;

14,400 Км.