Српски технички лист

Железничка

с (ен

руга Зајечар — Књаи р Ењ

А Ипак • ЈН падање.

[. Опште напомене.

Ова је пруга део велике Трансбалканске или Јадранске железнице, која би везивала непосредно источни део Јевропе са западним, а која би почела на доњем Дунаву а, свршила би се на Јадранском мору.

Штудије за трасирање ове пруге вршене су још 1898. г, али, по свој прилици, услед политичке и економске зависности Србије од суседне нам монархије, није се ни МОГЛО мислити на извршење ове пруге,

Ну'у последње време, кад је Србија почела водити самосталну и своју, народну политику, осетио се јачи покрет и за израдом ове пруге, као и за израдом осталих наших железница.

Овај је покрет достигао свој врхунац, онда, када је Србија била у неуговорном стању са суседном монархијом и када је требало извршити економску и политичку еманципацију Србије.

Да је било више Олитичке увиђавности „У оних, који су у прошлој ери руководили нашим пословима, и да су се руководили ПОЛИТИЧКОМ и економском независношћу Ср. бије, ова је пруга требала већ давно да буде готова и борба за нашу економску независност, која је прокламована У новој ери, испала би МНОГО кориснија по нас, него што је сада случај.

Ну ипак, благодарећи новом стању нашег политичког живота, ми се можемо само радовати, што се отпочело са грађењем наших железница, а специјално ове пруге, _ која је од велике важности, како у економском, тако и у политичком погледу.

Читав један наш крај, у сваком погледу богат и напредан, био је принуђен, да свој производе колима транспортује до Радујевца лети и јесени, а преко зиме, када престане пловидба на Дунаву, транспортује своје производе или у Ниш преко чувене Тресибабе или у Параћин преко Честобродице, (Свако.

ДицИ, онда тек настаје једна слика која се јавља у својој ужасној

Читава наша Тимочка Долина, дужине око 170 км. имала је самбо три излаза на свет. ске пијаце, Радујевац на Дунаву, Параћин и Ниш на главној прузи.

Тимочка је долина међутим богата у сваком погледу, Јак-извозни артикал чине переалије, затим вуна, стока и др. У последње време имаде и Неколико угљених мајдана са угљем одличног квалитета, за тим бакарни мајдан и напослетку и неколико мајдана одн. места, где се испира злато. Да је било раније железнице Тимочком Долином, развило би се Рударство још у већем степену а тиме би се дао подстрек и за јаче развиће и наших заната, индустрије и привреде,

За сада је све то још гу почетку свога развића и нестрпљиво чека дан, када ће писак прве локомотиве одјекнути Тимочком ДоЛИНОМ, И при овако Мизерним – транспортним срествима каквим сада располажу, вредни Тимочани, ипак не жале труда, те са својим произвоцима допиру до свију пијаца на глав-

Један део ове пруге отпочет је 1909 год, и то од Зајечара до Неготина, Овај се део већ сада у велико ради, а један део од Не. готина био је готов почетком ове године, те има изгледа, да |е се у идућој години моћи већ предати саобраћају цела пруга од Зајечара до Неготина.

Други део од Зајечара до Књажевца отпочет је у месецу Септембру пр. год. и то са обележавањем. И за овај део пруге одржата је била и лицитација у мају месецу ове год, али лицитација није била одобрена и ако је била веома повољна (80,5% попуштено од предрачуна) Део пруге од Књажевца до Ниша сигурно ће се отпочети на пролеће т. ј. отпочеђе се са обележавањем и израдом дефинитивних пројеката, те ће се на извршењу и овог дела пруге моћи отпочети ЈА ОИ РОНЕ

Последња _ деоница главнога дела ове пруге т. ј. део од" Неготина до пристаништа на Дунаву моћи ће се такође отпочети обе. лежавати идућег пролећа, пошто ђе се сигурно, донда решити ио месту, на коме се има подићи пристаниште на доњем Дунаву.

На тај начин мислим, да ће цела пруга Ниш- Дунав бити У Раду у 1910. 1911 години и надати је се, да ће и ова важна пруга бити предата саобраћају до 1913 или 1914. године.