Српски технички лист

ЕЈ =

Нас ће у овоме чланку непосредно занимати онај део трансбалканске пруге, који иде од Зајечара до Књажевца и то његова П секција.

У септембру месецу пр. год. образоване су две секције за обележавање пруге Зајечар — Књажевац а по ђенералним плановима, који су рађени 1908 год. Једна је секција имала од Зајечара до границ. ср. Тимочког у дужини око 20 км. а друга секција од границе ср. Тимочког (Змијанац) па до Књажевца у. дужини од 22 км.

Ова [| секција почиње испред Књажевца

у долини р. Сврљишког Тимока а на км 96 + 400 од Ниша. __ Услед тога, што се испречила једна брежуљкаста греда, —која управо дели Тимочку Долину на два дела: на Језаву, више Кња жевца и праву Тимочку Долину, код Књажевца— Тимок прави једну велику окуку и протичући средином Књажевца иде даље својом долином. :

Како даље ова греда иде скоро до пијаце у Књажевцу и како је јако насељена, то се пругом није могла никако обићи, него се пруга пробија тунелом од 300.0% м.дужине те тако везује обе долине: Језаву и Тимочку долину и долази у књажевачко поље, где је и станица Књажевац.

(Одатле иде даље долином р.. Тимока и то у станици хоризонтално, а даље падом од 20, за тим хоризонталом од 200,00 м. дужине и мостом од 50,00 м, распна прелази на десну обалу Тимока, а на 2000 м. испод састава оба Тимока: 7рговитког и Сврљишког.

Даље иде успоном од 4.6%,, у дужини од 1000,00 м, и једном уметнутом хоризонталом од 200,00 м. дужине прелази у пад. Одатле све у хоризонтали и у паду иде све долином р. Тимока, хватајући већином висораван и избегавајући инундацију Тимока.

Како је ова пруга означена, као пруга већега значаја, то је иста пројектована за нормални колосек. Ну, да би се пак за мало новаца направило. доста пруга, објекти. су пројектовани за нормални колосек; исто је тако вршена и експропијација за нормални колосек, а само насипи и усеци, одн. земљани радови, пројектовани су за колосек од 0.76м. Али и насипи на местима где је требало вршити осигурање ножице пројектовани

су за нормални колосек.

Овако је исто рађено и са пругом од Зајечара до Неготина и то из штедње. Да ли је пак требало овако радити и да ли се тиме

одиста што уштедило, о томе ћемо се нарочито другом приликом позабавити.

Пошто се рачуна на будућност ове пруге, то су успони одн. падови, кривине и др. пројектовани по прописима за нормални колосек. Тако су падови у овој секцији 9% (дуж. 1, м) 8.6' (дуж. 1000 м. ту долази и тунел); 6. (дуж. З300,ом); буо (дуж. 500ом) Ооо (дуж. 10600 м); О (дуж. 900 м) 4.85'о (дуж. 1640, м); 4.80%о (дуж, 8Обоом) А, о (дуж. 10000м); 4.30% (дуж. 700,ом). Остали су падови испод 49/о. Успон има свега један, дужине 1000ом 4.60%%

Хоризснтала има 7468,89м.

Пруга је у правој на дужини од 16529 м. а у кривинама на дужини од 5477 м. |

Има свега 13 кривина са овим полупречницима: Једна кривина са РВ — 2000 м. Пет Р о Ко= 1000, Две к“ „ КЕ" = ':900 7,

4 Еве Бо У Јата ин 65 Три 7 „ К = " 600 , Једна љ НК =>75580 ~; Две му „ Ко = 500. „ Две а пина _ па АЈА ла

Благодарећи повољним теренским приликама, могли су се постићи овако повољни резултати у погледу уздужног профила, у“ погледу и повољних кривина и правих полу-. пречника а без великих материјалних жр тава. | |

На прузи дакле нема нарочитих теренских тешкоћа. Изузимајући тунел у Књажевцу, пруга иде све самом равницом, те неће бити великих тешкоћа при извршењу радова.

Па и у погледу каквоће самога земљишта овај део пруге не задаје никаквих тешкоћа. |

Земљиште код тунела није сондирано, пошто није секција имала апарата за сондажу. Али по једноме усеку, који је од улаза у тунељ, удаљен око 100 м. може се закључити, да ће се у тунелу наићи на меки пешчар, те ће се тунел при раду подупирати, а треба ће се и подзиђивати, али не у великим размерама.

По околном пак земљишту, може се. закључити, да у тунелу неће бити воде.

Исто тако и при фундирању мостова неће бити скоро никаквих тешкоћа. Једино код.