Српски технички лист

159 =

Жепезничка пруга Зајечар Књажевац (свршетак)

Х1 Персонал.

Напред је напоменуто, да је у Септембру месецу 1908. год. образована секција од четири лица за обележавања ове пруге: шеф секције, инжењер, и три цртача, од којих је један био са положеним дипломским испитом, други свршени техничар без испита и трећи техничар П, год.

Са овим је персоналом почело обележавање 15. Септембра 1908. год.

Шеф секције и цртач дипл. инжењер остали су за све време обележавања. Друга пак два цртача ускоро су отишли после отпочетог рада. Један је отишао на осуство у Београд 10. октобра 1908. год. и више се није ни вратио а секција је извештена актом Управе од 22. октобра исте год. да је премештен из ове секције.

Други пак цртач отишао је из секције 28. октобра 1908. год. а 23. новомбра 1908. год. Управа извештава секцију да му је упражњено место.

За тим је постављен један под инжењер, који је дошао у секцију 24. октобра 1908. год. а 10. новембра исте год. дошао је један цртач, свршени техничар без испита.

Са овим персоналом продужено је и довршено обележавање на терену.

Из овога се види да је секција била веома оскудна у рутинираном и извежбаном персоналу, јер је већини персонала било први пут да ради на

_ обележавању пруге.

Што се тиче рада у биро-у, у томе је секција била срећнија.

На изради пројеката и др. радова у биро-у као и на снимању ситуација за мостове и др. радио је следећи персонал:

1.) Шеф секције — инжењер;

9) Један подинжењер, који је отишао |]. априла 1909. год.

3.) Један цртач дипл. инжењер, који је 1. Јануара 1909. год. добио за подинжењера:

4.) Један цртач, свршени техничар без положеног испита;

5.) Два цртача, бив. официра, од којих је један дошао у секцију 24. новембра 1908 год. а други 4. децембра. Овај последњи премештен је 1. маја 1909 год.

6.) Један цртач, студент техн. факултета нашег универзитета дошао је у секцију 2. фебруара 1909 о:

7.) Један подинжењер, који је дошао у секцију 26. фебруара 1909. г. :

8.) Један подинжењер, цију 6. априла 1909. год.

који је дошао у сек-

9.) Један цртач, који је дошао 1. маја 1908. г.

Са овим се је персоналом успело, да се готово сви радови на терену и у биро-у изврше до 1. јула 1909. г.

Остали су недовршени следећи радови:

· 1) Копирање парцеларних планова у општ. М. Изворској.

9.) Ситуациони планови и пројекти за мостове преко Тимока, Клисурске и Јелашничке. реке.

3.) Пројект за тунел и

4.) Пројекти за станице и постаје.

ХИП. Закључак.

Напред је напоменуто да је лицитација за ову пругу (обе секције) — Зајечар — Књажевац — држата 14. маја и да је на лицитацији било попуштено 30,50%, од предрачунске цене. Ну на велику жалост свију, који су се били непосредно интересовали за ову пругу, лицитација није била одобрена. Нећемо да испитујемо истинитост оних гласова, који су кружили односно узрока, зашто лицитација није била одобрена; али је несумњиво учињена једна грешка. Ако се имало одиста стварних разлога, да се у то време радови не даду у извршење, није требало држати лицитацију. Јер се одиста на 40 дана пре држања лицитације, када је лицитација расписата, могло знати, могу ли се радо-

| ви дати у извршење или не могу. Када је пак већ

држата лицитација, онда је требало исту и одобрити, те не дати прилике јавности, да сама ствара узроке, зашто лицитација није одобрена.

Напоменуто је даље, да је ова пруга пројектована за нормални колосек и да су пројекти за све 06јекте израђени за нормални колосек, као и експро“ пијација, а да су само земљани радови пројектовани за колосек од 0,76м.

Овако је извршен и део пруге од Зајечара до Неготина.

Овакво је извршење без сумње практично, ако се мисли, да се саобраћај неће увећати бар за тридесет година, за које би се време исплатили ови радови. Ну овде није тај случај. Већ у току самих радова на прузи Зајечар — Неготин, почела се јављати “деја, да се сви радови изврше за нормални колосек а да се шине са главне пруге пренесу и наместе на ову пругу. Исто су тако секције у Књажевцу " Зајечару добијале наредбу, да пројектују и земљане радове за узани и нормални колосек. На овај су начин прављене пр 'личне забуне од стране Управе за Грађење. Разуме се, да не би баш тако мало стали радови око проширивања насипа и усека, избацивање малих прагова, малих шина, вагона и др. и намештање свега тога за нормални колосек.

·„ У опште је учињена грешка, што је ова пруга и рађена на овај „комбиновани“ начин и што