Српски технички лист

МО

се није у опште тежило за тим, да се цела пруга од Дунава до Ниша изврши у свему за нормални колосек. Али израдити једну пругу од 60 км. за нормални колосек а земљане радове извршити за колосек од 0.76м набавити и наместити шине, вагоне, локомотиве и др. за колосек од 0.76м, па помишљати још у току рада или одмах после свршегка радова на реконструкцију пруге, мислим да није ни смишљено нити економски.

Једино оваква управа нашим железницама и узрок је, што нас нове железнице стају скупље за 500/, него, што би требале да коштају.

Још једну напомену имамо учинити пређашњој Управи за Грађење.

Пошто су радови око пројектовања и др. били скоро лри крају у обема секцијама пруге Зајечар — Књажевац, била се указала потреба у интересу штедње, да се обе секције споје у једну. Спајање је извршено 1. јула 1909. год. Шеф |. секције премештен је био за шефа секције пруге Зајечар — Неготин а шеф П секције у Дирекцију.

За шефа спојене секције пруге Зајечар - Књажевац постављен је дотадањи шеф секчије пруге Зајечар — Неготин на чије је место отишао шеф [ секције пруге Зајечар — Књажевац.

Зашто је ова пермутација овако извршена, приписује се нарочитој жељи, предузимача секције пруге Неготин — Зајечар, који су уживали нарочито благовољење Управника за Грађење.

Одиста била је незгода и за сам посао. Уклањати једнога шефа секције са посла, који је свршио од почетка до краја и дати му са свим нов посао а другога шефа секције опет уклонити са свога посла, који је радио од почетка, па до свршетка и дати му опет сасвим нов посао, о коме он није апсолутно ни појма имао, било је само на штету самих послова, што ће бити можда од знатних последица чак и онда. када буде пруга са свим готова.

Јер уклонити једнога шефа секције коме је терен био потпуно познат, а који је за десет месеци обележавања пруге и пројектовања могао проштудирати све теренске прилике, а поставити дру гога, коме је све било потпуно непознато, не може бити без последица за послове.

На жалост у Управи су владали сасвим други обзири при управљању радовима на новим железницама. Надати је се, да ће нов Управник показати способности, да се може еманциповати оних обзира, који праве забуне у грађењу нових железница и који знатно повећавају коштање наших нових железница.

На послетлу, мислим, да неће бити без интереса, да изнесем трошкове око обележавања ове

секције и израде пројеката.

До 1. Јула 1909. год. утрошено је:

1.) Плата и додатци персонала око . 90'000,— д. 9) На исплату радника. . · - • 3410— „ 3) На канцелариски стан о. . · · 400— , 4) „ канцелариски намештај, материјал за обележавање, огрсв осветљење идр.. . · · · • Тао Свега 24590— д. или окр. 95 000,— д. Ако додамо за несвршене радове.још 0. с 0. . + • 5 000,— д.

добијамо: 930000— д. Дужина пруге износи 92 км. то нас обележавање и др. по км. кошта 1368,68 дин. или; 100 % 30000 | ту 7 об Ра од предрачунске суме. Ј. Вид.

РАД УДРУЖЕЊА.

0 8 __________ на шине [У месни скуп Удружења 21-111910.

Присушни чланови: 2. %. П. А. Димић, Свет. Педељковић, Стев. Миросављевић, К. Д. Пешика, Влад. Павловић, Бранко Таназевић, Драг. Мирковић, Душан Божић, Неш. М. Смшљанић, Марјан Вујовић, Ал. Велицки, Пет. Гачић

Скуп је отворио у 10 часова г. П. А. Димић члан Управе. | На дневном је реду:

1) О годишњој екскурзији 0 Духовима.

г, ПА. Димић као председавајући саопштава да је на Ш месном скупу већ решено да се дискутује и да се чини ужи избор само између два предлога за екскурзију а.) Београд — Берлин и 6.) Београд — Цариград.

г. Драг. Мирковић износи разлоге и предлаже екскурзију за Берлин као бољу и поучнију за техничаре. Напомиње с друге стране, да је јуна месеца велика врућина у Цариграду и да екскурзија тамо ни с тога не би могла бити тако пријатна као за Берлин.

г. Душан Божић напомиње да Цариград могу појединци добро видети само ако су у корпорацији, а у Берлин може сваки ићи кад хоће. С тога предлаже екскурзију за Цариград.

г. Неш. М. Смиљанић наводи да је баш у то време у Берлину једна за техничаре врло вржна изложба, која ће се односити на модерно уређење вароши у техничком и санитарном погледу, и то