Српски технички лист

БРОЈ 11,

У Београду Недеља 14. Марта 1910. г.

ГОД. ХХ

СРПОНИ

ТЕХНИЧЋИ ЛИСТ

ОРГАН УДРУЖЕЊА СРПСКИХ ИНЖЕЊЕРА И АРХИТЕКТА

САДРЖАЈ: Положај инжењера према новом железничком закону. од Ј. стр. —(85)— Где да изађемо са Дунавском — Ја“ дранском пругом на морег од Јована Јирачека стр. —'(86) Техничка настава одјЈ. стр. —(87)— О гашењу креча од В,. М. П. стр. —(88)— Рад Удружења, У. месни скуп Удружења 25-11. 1910, г, стр. —(89)— Техничка књи-

жевност Две најновије расправе г. И, Арновљевића од Ј.

стр. —(90)— Бртауу зројки агсћиекиу а Штлепуги у

сезкеш бр. 6, 7 и 8 од Ј. стр. —(91)— Белешке Једно ново дејство радијумово од ВВ. М,П.и Прва фабрика

радијума. од В. М. П. стр. —(82)— Вести стр. —(82).—

Положај инжењера према новом железничком закону.

У претходном чланку изложили смо шта мислимо о поправци стања железничких инжењера с погледом на плате. А данас ћемо покушати да обавестимо читаоце о другим наградама, којима је предложени закон усрећио инжењере.

Када је пре неколико година садашњи Министар Грађевина, био надзорни инжењер на радовима око реконструкције пруге у близини Врања и Ристовца, жалио се, да није право што има додатак само 300 динара месечно. А сада Господин Министар мисли да је право, да се људима, који почињу рад у свануће, а завршују га у сумрак, радећи дугих летњих дана од 5 часова изјутра до 8 часова у вече с малим одмором око ручка, сад велимо налази, да је право, да ти људи добију највише 1,50 динар више но други чиновници у страном месту, који почињу рад у канцеларијско време а завршују га кад и остали чиновници седећи у карцеларији. Инжењери су изложени свима непогодама времена, изложени су физичким напорима, за какве не знају канцеларијски људи. Инжењери, на раду у пољу, имају не само да издрже непогоду и физички умор, већ су изложени и заразама и опасностима по живот. Није ретко да инжењер мора да се испентра на какав окомак стене, да ту намести свој доглед, и да посматра; а испод окомка по неколико десетина метара зјапи провала. Тешко ономе, који нема здраве нерве!—А по-

ред свега тога инжењгри морају много више но остали чиновници да троше на одело и храну.

Али оставимо најзад све то, па размислимо: хоће ли инжењери хтети и с вољом радити за малу награду, с којом ће једва излазити на крај > Ја мислим да ће морати сви изгубити вољу на рад и да ће их мало моћи савладати, да ревносно врши службу. С друге стране опет треба помислити, да инжењери морају, недовољно награђени, доћи у искушење, да на други начин надокнаде оно што им држава ускраћује. А за то имају — то зна добро Господин Министар—и сувише прилике и могућности.

Лоше плаћени службеници не могу увек одолети искушењу да надокнаде оно што им је ускраћено, ипри том надокнађивању врло се лако изгуби размера. И не би било никакво чудо, кад би наместо уштеде, наступила за државу несразмерно велика штета,

„Јефтино месо, чорба за плот.“ вели српска пословица.

У осталом тако је некад мислио и сам Господин Министар док је био у Управи за грађење железница. Требало би само неко да се пот; уди да извуче из архиве његов пројекат за дијурне израђен у то доба. (Овај би пројекат показао да је садашњи Г, Министар пледирао за награде до 600 дин, месечно. Па откуд сад ова недоследност.

А сада да пређемо на забрану приватног рада.

Како смо из новина сазнали, скупштина је у неколико изменила предложену одредбу и додала је: да инжењери могу радити при-