Српски технички лист

= 76 ==

ватне послове по дозволи од стране Г. Министра. И Господин Министар је на то великодушно пристао. Чудновато је како се људи промену, кад добију власт! Некако је чо веку мило да га моле и да даје дозволе, — али то наравно својим љубимцима. Тешко је најсавеснијим министрима да се одвоје потпуно од уплива рођачких и партијских веза. Дешаваће се да људи без протекције имају толико посла у канце арији, да им се не може допустити приватан рад. А инжењери, који су рођаци или партиски добро забележени, вероватно неће имати у канцеларији толико посла и моћи ће им допустити приватан рад. Биће дакле као и до сад „наших“ и „туђих“. А то није добро за државну службу.

Ја се врло добро сећам. да сам пре двадесет година као инжењер министарства грађевина имао прилике да видим, да партијски људи више од три месеца скупштинског рада нису ни црте повукли, нити у канцеларију долазили, већ су са скупштинске галерије слушали говоре народних посланика, док су њихови другови били преоптерећени послом.

Ми хоћемо врло радо да верујемо, да садашњи Господин Министар мисли сасвим искрено и подједнако поступати према свима инжењерима, али не знамо, да ли ће тако хтети и моћи радити и они, који буду дошли на министарску столицу после њега. Или можда Господин Министар мисли да ће се тај закон још за његова министровања променути. И ако ми лично не бисмо имали ништа противу дуговечности столице садашњег Го. сподина Министра, ми би смо ипак, у интересу инжењерске струке, искрено желели, да Господин Министар што пре осети потребу за промену овог закона, ма и пре но што

закон ступи у живот. .

Где да изађемо са Дунавском — Јадранском пругом на море) Дали у Медови или крај језера Лунерског,'

Из моје брошуре „Жељезница Дунаво–НишЈадранско Море“ штампаној у Београду г. 1908ме“") односно из карте приложене истој брошури знају поштовани читаоци Српског Техничког Листа, да постоје две разне трасе од Скадра на море. Првобитна моја траса полази право из Медове, иде око

#) Продаје се у књижари С, Б. Цввјановића у Београду.

брега „Ренцит“ до наспрам града Љеша (А1е5510) — који лежи на левој обали реке Дрима—па скрене отуда на север уз Дрим до Скадра. односно до места „Кучи“ на равници, која се простире између река „Дримца“ „Оппага“ и „Кири“ наспрам града Скадра.

Када је с' пролећа г. 1908ме у Паризу комисија, састављена од интересираних банака, које су хтеле да граде ову пругу и влада, којих се такође тиче ова пруга већала о излазу пруге на море; онда је технички заступник директора Отоманске Банке истакао трасу са излазом на Јадранско море у језеро Лунерско („1лсет! Гмпеге“ арнаутски) доказујући да је за оваку светску пругу најважније да буде што краћа. МИ то би се доиста пругом овом постигло, јер би до Скадра била за 16.5 до 17 киломешара краћа од моје прве трасе која полази од Медове.

Даље је г. директор навео и тај разлог за своју трасу,“) да би се цело језеро Лунерско могло избагровити и избагрованим материјалом насути сва пруга и потребан простор за станицу, и то тако високо, да не би овим постројењима сметала велика вода из реке Бојане која плави целу ову равницу у ширини од неких 16 — 17 километара. То би било све врло лепо само што би све коштало неких 10 милиона динара; дочим напротив у Медовој је могуће за 850.000 динара спремити дно пристаништа тако, да и поморске лађе, које газе до 7.50мт, могу уз обалу пристајати. Да не би при евент. грађењу ове пруге — које држим према свему, што се око нас последњих дана збива, предстоји у најкраћем року — учинили погрешку тиме, што би се руковођени предњим разлозима дали ухватити и спровели доиста пругу ка језеру Лунерскоме у место у пристаниште Медовско, где јој је једино место, дозволте ми, да саопштим следеће моје противразлоге противу излаза на море у језеро Лунерско.

Језеро Лунерско удаљено је, — као што се из карте види, —- од ушћа главнога крака реке Бојане, који се улева у море ниже турске царинарнице код села Пулаја, — на 6.5км. (по обали мерено) и дубина морска је ту — (спрам језера Лунерског) тек на 650—700 м. далеко од обале око 10 метара Правац ушћа реке Бојане скренут је ка југо-истоку, даклем инклинира да попуни својим муљем и шалогом, који река Бојана (управо крак реке Дрима који се код села Мјета одваја и под именом „Дринаса“ ниже самог Скадра у Бојану улева) наноси, цео овај морски кут до језера Лунерског у виду делте. Сем тога, надође ли Бојана, она поплави целу равницу од брега „Ренцит“ („Ман Кепсн“)

#) Уцртану такође на карти у мојој споменугој брошури која је доцније после комисије штампана.