Српски технички лист

— 11—

Друго, Удружење је за „кратко време, које му је на расположењу било“, јер је пројекат закона пао као гром из ведра неба, проучило измене и дошло до уверења, да те измене не ваљају, што је изложило и у својој резолуцији, и, убеђено, да је потлуно разумело и пројекат закона и да га „референат г. Ј. Стефановић“ није вукао за нос, није имало потребе да тражи каква обавештења од Госп, Министра и да на тај начин побија вредност своје резолуције.

Даље, Удружењу су слате поруке, да не разуме закон. Још једна нова—трећа увреда Чланови Удружења су неписмени, не разумеју што прочитају и треба неко да им објасни закон. Зар људи, који годинама у служби државној примењују законе не разумеју закон, него га разуме само његов творац—министар. Ми смо до сада живели у уверењу, а то ћемо уверење и од сада задржати, да закон мора биши написан тако, да га не само свако разуме, него и да га свако подједнако разуме. А овде је случај, прво да га не разуме Удружење које има 200 чланова факултетски образованих људи, да га не разумеју људи, који су годинама примењивали законе а само га разуме министар (Па ко ће врагу да извршује тај закон > Слаг.); а друго, да Удружење разуме и тумачи законске ставове у једноме смислу а министар у другоме.

Кад ствар стоји тако, онда је јасно: „да је спрем„љени пројекат закона не само пун недостатака, „нејасних и недовољних прописа, који се могу про„извољно тумачити“ као што је у резолуцији речено, и то је први и довољан доказ, да пројекат закона не ваља, а тај доказ пр/жили су нам „Одјек“ и Мин. Грађ. тврдећи, прво, да ми у опште не разумемо закон и друго да не разумемо онако како Госп. Министар разуме и мисли него другче.

То је био трећи разлог, што Удружење није тражило обавештење од Г. Министра.

Морамо да се вратимо на мотивацију и то на првоме месту. на „кратко време, које му је на расположењу било“ за које се „Одјек“ ухватио као дављеник за сламку, која му не може помоћи. Јест, Удружење се оградило краткоћом времена, али не за то, да „Одјеку“ пружи сламку, него зато, што је требало спасавати, ако се у опште што спасти може, и одмах предати Нар. Скупштини и Министру Грађ. резолуцију и ако не потпуну. Храткоћа времена спречила је Удружење да пројекат закона претресе до ситница, да изнесе све његове мане, да у детаљима изнесе своје мишљење разлозима и доказима поткрепљено, да резолуцијом обухвати и друге веома важне чињенице и мишљење о преуређењу струке. ИМ то ће мо даље изложити.

Када је година 1906. и 1907. претресан пројекат закона о уређењу Мин. Грађ. учествовали су у том послу скоро сви чланови Удружења, том при-

ликом изнесене су мане садањег закона, недостаци његови као и шта све треба учинити за реорганизацију струке. Тада је исказана потреба да закон треба мењати и унети у њега нове одредбе не само Зато, да се само инжењерима повећа плата, него Зато, да се администрација упрости, да се прошири послени круг и власт појединих институција да се осигура правилно функционисање државне машине и тиме да више полета техничким радовима, који морају прво створити терен народној производњи и индустрији, а по том створити и саму индустрију. Све се ово може потврдити штампаним записницима о раду Удружења, а још је бољи доказ пројекат закона, који је израдило Удружење и предало тадашњем Министру.

И тада Удружење није рачунало на потпун успех. С тога у писму којим је спровело свој рад Госп. Министру, Удружење изрично вели: „претпоставља „могућност, да тај пројекат (који је Удружење изра„Дило) не буде у свему усвојен, и за ту евентуалност „моли Вас Г.Министре, да поред свога пројекта и„зволите упутити Држ. Савету и пројекат Удружења, „пошто Удружење сматра, да оне битне одликеин „начела изложена у пројекту Удружења могу кориусно послужити Држ. Савету при проучавању овога „законског пројекта,“

Тај пројекат закона, који је израдило Удружење предвиђа :

1., Одвајање грађевинске струке од полиције.

2., Централизацију техничке струке и службе.

8., Нову организацију досадањих грађевинских одељака а са овим и нов систем рада.

4., Обавезну саветодавну техничку институцију.

5., Институцију за проучавање градива у свима правцима.

6., Установу помоћног техничког особља.

7., Установу грађ-занатлијских школа.

8., Зајемчава својину умних производа.

9., Појачање контроле над свима јавним радовима. 10., Одредбе којима се даје могућност за интензивнију интелектуалну помоћ свима великим грађ. предузећима, великим јавним радовима и индустријским предузећима.

1., Регулише односе и рад самоуправних, општинских и приватних инжењера и архитекта.

12., Регулише питања о грађевинарима — предузимачима држ. грађевина.

13., Регулише и све остале односе, дајући и службеницима сигурнији сталнији положај.

Шта је од свега овога ушло у закон о уређењу Дирекције» Па готово ништа! Измењена је плата техничком особљу (и то за непривилеговану већину стварно погоршан), могућност за интензивнију интелектуалну помоћ грађ. предузећима,