Српски технички лист

„а

текти и што седе у Удружењу као чланови, потурио Ј. Стефановић неку резолуцију, а они какви су не мислећи ништа примили то, па кад смо их ми из „Одјека“ мало расвестили, сад и они виде шта су учинили, али ето притегао их онај Јефта, па сад не могу никуд.

Ето то је смисао „Одјековог“ писања; тако „Одјек“ брани српске инжењере којима се без позива и силом натурио за браниоца. „Одјек“ сумњичи Удружење: да не зна какву је резолуцију донело, подмеће члановима Удружења да их Ј Стефановић вуче за нос, и да би одбранио господина за чији рачун пише, чак и то, да су измене у закону добре, и кад ствар тако стоји онда није ни чудо, што се такав закон прави, што га „Одјек“

брани и што му је криво, што ми тај закон квалификујемо као рђав.

Веома прост, али тако исто и убедљив и неборим доказ да сви срп. инж. и арх. усвајају резолуцију Удружења као добру и тачну јесте факат, да за више од месец дана, од када је резолуција усвојена и одштампана, Удружење није добило ниједно писмо, никакав знак протеста или неслагања. Можда има таквих писама г. Министар, и ако их има, требао их је позајмити „Одјеку“ да их публикује као утук. И ми би смо му били на томе благодарни, јер би бар знали са каквим чињеницама рачунамо. Још нешто, ступци нашега листа приступачни су и отворени свима, ми смо до сада много пута штампали мишљења са којима се не слажемо и нико нам не може порећи толерантност, и опет поред свега тога до сада нисмо добили ни један чланак, који би говорио у прилог пројекта закона.

Мотивација резолуције никако се не долада „Одјеку“ јер није увек лако поднети истину, а да је та мотивација тачна и истинита доказ је то, што та мотивација није предлог г. Ј. Ст., његовом мотивацијом скуп је био незадовољан, те је израђена нова без учешћа г. Ј. Ст. и та мотивација израз је целог скупа, што ће сви присутни свакад и на свакоме месту посведочити, дакле, мотивација је тачна истинита и веран одјек мишљења и осећаја српских инжењера и архитекта.

Интервју једнога сарадника „Н. Времена“ са једним виђеним чланом Удружења изазвао је срџбу у „Одјеку“ и окривљује нас за тај разговор. Пре свега, ми не можемо одговарати за појединце но само за себе саме, за цело удружење, а друго, да ли је тај угледни члан Удружења заиста угледни члан или је то „Н. В.“ требало за рекламу питање јер А што „Одјек“ види, да је творац резолуције и интервјуисани члан једно исто лице смело тврдимо да је на погрешноме путу. Творац је резолуције Месни скуп Удружења, а интервјуисан је само један његов члан, који је тај члан то може боље знати госпо-

дин из „Одјека“ који је као акционар ближе „Н.В.“ него ми. Што му је то требалор За опсјенити простоту» Нез!

По „Одјеку“ „и резолуција Удружења и речи „угледног његовог члана у „Н. В.“ садрже исте на„помене о положају инжењера по том пројекту „закона, тако да се јасно види творац резолуције „И интервјуисани члан удружења“ Дакле и ово је

доказ! Ми не твдримо за писцау „Одјеку“ ни да је млад ни да је лукав, али смо уверени, да овде хомитично није хтео да види факат: да је резолуција донесена на скупу 25. фебруара ове год., да је одштампана и предата Нар. Скупш., госп. Министру и свима редакцијама 26. фебр., а да је интервју у „Н. В.“ штампан тек 27. фебруара, те према томе није ништа необично, није никакво чудо, ако се идеје и ред мисли поклапају са онима, које су већ публиковане.

И најзад, шта се нас тиче што уредништво „Н. В.“ није тражило обавештења од Господина Министра Грађевина, то је његова ствар — ми за то нисмо ништа криви и ако нам се и то ставља у отежицу.

Истина је да се нас не тиче „Н. В.“ и његови поступци, зато и не знамо зашто уредништво није тражило обавештење од госп. Министра, али зато знамо за што то нисмо учинили ми, и то ћемо ево и да кажемо.

Министар Грађевина игнорисао је наше Удружење Српских Инжењера и Архитекта, у коме је и он као члан и часник дуго година радио са више или мање успеха. Министар није сматрао за потребно као његови претходници, да упита и Удружење за мишљење о закону, и ако се у своје време бунио што то нису чинили сви Министри. Не претендујемо на то, да смо ми најпаметгнији, не тражимо да се наше мишљење усвоји, али је право да се и наше мишљење чује, јер нису желез ницу створили и уредили они, који су после свршене богосптовије или може бити основне школе „били на страни за стручну спрему“ где ни језик дотичне земље нису научили, него су железницу створили организовали и све уредили инжењери, па после усгупили другима на руковање а они отишли да стварају нешто ново, најзад ако није хтео тражити мишљење о целокупном закону, требао је тражити мишљење бар о ономе што се односи на техничку службу, о ономе што се наше коже тиче. Овим посглупком Министар је увредио цело Удружење, цео инжењерски кор, и то је био први разлог што Удружење није тражило обавештење од Госп. Министра.

Јест, минисгар се може бранити краткоћом времена—али тај разлог отпада, јер све оправдане умесне и паметне примедбе „ако би их било“, могле су се накнадно унети у закон илиу одбору, или при претресу појединих законских ставова.