Српски технички лист

— 113 —

тај закон измењен, па се после могло законом регулисати и питање о теренским наградама, овако је врабац одлетео из руке, али богме и соко са гране. |

То исто важи и за забрану приватнога рада. Не могу да се добију планови док се не плати архитекти вели „Одјек“, што значи, да архитекта није хтео да ради но је уцењивао. Ту је бар лако изаћи на крај. Увек се може утврдити време (ваљда са неком толеранцијом) за које се може израдити један план, е лепо, онда се једноме архитекти или инжењеру нареди, да ради само на томе послу, па ако за одређено време не сврши посао предаје се дисциплинском суду и неповратно удаљује из држ. службе.

Најзад ми у Сррији имамо у свему хиперпродукцију па ваљда и у техничким производима, за то и треба забранити приватан рад али само инжењерима Дирекције и Министарства а не и осталим а нарочито не осталим држ. чиновницима.

Остало би нам да у овој иначе сувише дугачкој одбрани побијемо још неке „Одјекове“ произвољне поставке и на њиховој основи још произвољније рачуне и из њих добивене резултате о платама старим и новим, примере о напредовању по старом и по новом, где је намерно узимата мешовита служба по закону од 1880. г. и постојећем (у место да се прави поређење између постојећег закона и новога пројекта), конкретне случајеве, погрешне појмове о колаудовању и теренском раду, па и оно правдање да је деградовања и пређе било, као да се рђав поступак може бранити тиме, што је тако и пређе рађено, јер ваљда се за то и тежи за променом, да се спречи и онемогући рђав рад.

Даље о фаталном чл. 128. т, ј. када ће се увести у живот плате по новом закону (а већ забрана приватног рада и смањивање теренских награда зна се, одмах!). Па ондао збрци усљед позивања дирекц. закона на онај о Министарству у коме поједине одредбе ништи а друге задржава у снази, о укидању могућности да се при преласку у више инжењере или инспекторе надокнади време изгубљено занемаривањем појединих службеника од стране појединих министара и још доста других ствари. Ну на све ово ми се још можемо вратити и други пут.

Са индигнацијом одбијамо од себе „Одјеково“ подметање, да смо ми министру желели доживотно министровање, попут јединога доживотнога сенатора, јер ми смо увек били толерантни а никада пакосни. На ово више нећемо да трошимо речи.

Ми смо ево „Одјеку“ испунили жељу да сами себе бранимо, а заиста нити смо тражили нити смо желели да нас бране непозвани а на првоме месту „Одјек.“

Да завршимо, а завршићемо молбом, да нас „Одјек“ више не узима у заштиту и да нас не брани, јер сачувај Боже може још неко случајно помислати да је „Одјек“ у праву и да међу инжењерима има а таквих, који верују да је овај закон добар.

Имамо још једну молбу и на Госп. Министра и Нар. Скупштину, а то је, нека законом о уређењу жел. дирекције повећају плату нижем особљу и нека регулишу односе у дирекцији, а што се тиче инжењера — техничхог особља нека га за сада оставе на миру, нека му не побољшавају положај, нека не регулисавају сада споредним законом основни. Па када Госп. Министар доспе, да проучи онај закон о уређењу Мин. Грађ. који је израдило Удружење, и који је Министар као члан Удр. толико пута тражио од својих претходника да се озакони, нека га поправи и постара се да се озакони, па ће онда сви послови моћи поћи правилним током без задржавања, без трзавица, моћи ће се задовољити оправдане жеље и наде свих инжењера и архитекта, а што је најважније задовољиће се једна важна државна потреба, која се годинама осећа. Када Г. Министар то учини, може бити уверен да је учинио врло много, а ми ћемо од своје стране у теме послу радо помагати и одати Господину Министру заслужено признање.

— А дотле, инжењери ће стрлљиво и даље подносити „муке и пашње“, које не познаје г. Ј.. али их зна „Одјек“, као што сам тврди, па ваљда их зна и Господин Министар Грађевина.

Екскурзија до Жутог Брда“)

На позив свога професора железница, Господина Јефте Стефановића, техничари ЈУ и Ш год. имали су 6. и 7. прош. месеца екскурзију до Жутог Брда. Гласови о пропадању и узалудним оправкама железничке пруге на томе месту, пуштени кроз недовољно обавештену београдску јавност, пред најширу публику, још су веће интересовање будили у нама.

На половини пруге Забрежје—Ваљево, између постаја: Јабучје и Лајковац, на км. 30.—-81. налази се Жуто Брдо, које се пола стрмим пола благим нагибом са висине 15м. спушта у саму Колубару. Железничка пруга на томе месту у кривини, полупречника 110м. и дужине 150м. највише се приближује реци. Минимални употребљавани полупречник |1Ом аза делој овој прузи на таквом је положа-

#) Извештај је у неколико допуњен подацима из извештаја техничара Г. В. А. Рајчића и Г. Ђ. Ј. Ковачевића рачуном г. проф. Ј. Стефановића. А. Ј.