Српски технички лист

— 14 —

ју неизбежно изазвао насип ка брду 3 и ка реци 8 м, висине. Материјал за насип узет е из једног оближњег усека код карауле. С горње стране насипа, а паралелно њему, саграђен је један дренажни ров, који је имао да прикупи воду из брда и спроведе кроз три попречна дренажна просека под насипом у Колубару. Подужни се ров свршавао у пропусту, који је саграђен над једном сувом јаругом. С доње стране насип је у основи био заштићен ка-» меном наслагом од 1.20м. јачини у круни на 80 м. дужине а падине су биле од атмосферских утицаја заштићене врло добро примљеним врбовим поплетом. Тако је био извршен прелаз железн. трасе преко Ж. Брда.

Када се под утицајем зимских киша материјал у насипу почео слегати, онда је горњи строј попуњаван ломљеним каменом. Насип не могући издржати овако повећано оптерећење, од расквашене земље и камена, расплинуо се под притиском и оклизнуо се са свога места низ и иначе стрму подлогу.

Тиме је пруга сасвим измештена и саобраћај возовима постао немогућ.

Пре него што би се приступило оправци ових уништених радова требало је решити питање: да ли је изклизавању насипа узрок у неком клизалишту које се у Жутом Брду крије, или је томе узрок само рђаво извршење насипа.

Да клизалиште великих размера не постоји, доказују ова факта:

Жуто Брдо само собом преставља једну малу висораван са благим нагибом. У његовој конфигурацији има врло мало, или готово никаквих набора који су први видни знак клизалишта. Још, на супротној обали Колубаре, терен је потпуно хоризонталан са непоремећеним хоризонталним слојевима земљишта. По површини оно је оскудно водом, а једна доста дубока јаруга, која га просеца у својим падинама и на своме дну показује слојеве глине, поред трошног умовитог материјала; њом не отиче стална текућа вода, осим атмосферског талога, када га буде било. Заштитна камена наслага у основи насипа, која се пружа до самога пропуста, откинут, је и однесена само једним већим делом; мањи део до пропуста остао је непоремећен. Стрме падине брда и сам пропуст, који је мало дубље, вероватно у здравици фундиран, не показују никакве деформације. Сондажа бургијама није вршена (сада се тек врши,)а због несигурности насипа, само пли: тко извршено копање на неколико места дало јен на сушном времену доста подземне воде.

Овим се утврђује да у Жутом Брду не постоји клизалиште већих размера. Клизалиште мањих размера клизање насипа — постоји, али се од њега лако могло обезбедити. Клизању насипа главни узрок је рђаво извршење и материјал од ког је извршен.

За насипање употребљен је умовит материјал из суседног усека, који би при таквим радовима требало одбацити. Поред осталога треба знати да је при грађењу целе пруге Забрежје — Ваљево око 60 км, — било свега два надзорна инжењера: Докле је при грађењу сваког већег објекта потребно непрекидно присуство једног надзорног инжењера, дотле је ту један надзорни инжењер имао у својој деоници око 30 км. При таквој подели рада надзор је био илузоран и са тачношћу се може претпоставити да предузимач није извршивао насипе по прописима. Истина нисмо могли добавити да разгледамо профиле, по којима је рађено, али је горња претпоставка основана баш на свима својим последицама. Вероватно је да на иначе стрмоји глиновитој подлози нису грађени потребни степени или и ако су грађени, онда не како треба, поред тога што је сам насип на висини од 7 метара саграђен без банкета Насипање је вршено вероватно без реда и не у хоризонталним слојевима да би се тако доњи слојеви набијали преносом земље по њима. Материјал ако је насипање вршено лети или по мразу, извађен из усека у великим грудвама, бацан можда неуситњен у насип, доцније је неравномерним слегањем реметио равнотежу. Кад су наишле кише, неразбијена и трошна ума брзо се расквасила и почела под притиском горњих слојева да се слеже. Можда је и дренажа рђаво функционисала те је тако загушена још више расквасила насип. Слегање је најпре било мало. Али када је колосек требало издићи и кад је ради тога набацан и подбијен ломљен камен под прагове, знатно је повећао оптерећење насипа, он се почео претварати у кашу и клизати низ стрму подлогу. Копањем је међутим утврђено, да се подлога састоји из два до три слоја глине по 50см. и из толико слојева белог кварцевитог песка међу њима. После првог клизања, услед поремећаја равнотеже, први слој глине попустио је, насип је сџаоу вертикалном правцу и измешан са песком оклизнуо се даље, затим пропао опет на ниже и опет са песком измешан оклизнуо се до саме обале реке,

Тако је за два дана било „слегање насипа за 1 метар, и више од половине калдрме откинуто је и однесено са искиданим поплетом на 8м. далеко од свог првобитног ноложаја уза саму Колубару. ИМ сада се још могу видети свежи знаци те његове мешавине од уме песка п воде са врбом и каменом. За допуну оваког тумачења исклизавања насипа јесте још и хоризонталан слој глине од 40 см. који се на другој обали Колубаре види нешто дубље од оних нађаних копањем.

(наставиће се)