Српски технички лист

—185 —

Сеоска кућа са Хитијенеког И конструктивног гледишта,

(свршетак)

Стан сељака мора по могућству слободно лежати. Нужници и ђубриште не смеју бити у непосредној близини. У погледу на правац света, препоручује се за главно лице стана, правац ка југу. На северну, северо западну страну корисно је, у колико то положај дозвољава, засадити дрвеће. На источној страни треба засијати малу башту за по-

врће и мање воћке. (Одељења за становање треба да су омалтери-

сана и чисто бело окречена. Може се кречу додати и мало земљане боје, али које су пријатне за око. Креч дезинфикује добро, те је с тога и са здравственог гледишта за препоруку стан кречити више пута преко године, а нарочито после какве заразне

болести. Собе код којих су зидови обложени даскама

топле су, лепе и пријатне. Ипак ово није за препоруку, прво што је опасно због ватре а осем тога лако се увуку стенице и друге бубе, које се после не могу лако ишчистити. Опасност је већа због заразних клица ако је неко већ од укућана боловао, те се ове дашчане облоге не дају лако дезинфиковати, те с тога је боље овакве оплате и не упо-

требљавати.

Унутрашњост стана мора бити тако распоређена, да се не оскудева у чистом ваздуху и довољном осветлењу а зидови морају бити суви. Најважнија су одељења код сваког стана она, која служе за дневно задржавање човека, дакле где он преко дана. нарочито зими, проведе и одељења за спавање. Прво је одељење веома важно за сељаке јер је оно опште за све укућане, те с тога оно и мора бити и пространије но што су остале одаје.

Ако помислимо да ми ', живота проведемо спавајући, то тек онда можемо сватити важност спаваће собе. Међутим, врло често наћићемо код нас да најлепше и најпространије собе, из разних разлога, а на првом месту због репрезентирања остају оваке собе тако рећи неупотребљене. Положај спаваће собе према њеној важности треба да је исток. Таква соба је из јутра сунцем озарена али није угрејана, а у вече довољно хладна. Поред тога може се и југоисточна и јужна страна употребити за спаваћу собу али је ова последња страна, на нашу климу мање употребљива, пошто се лети веома угреје, јер је готово целога дана осветљена сунцем, а сем тога ова је страна директно изложена ветру

и КИШИ. Што се тиче величине спаваће собе то сеи

ми овде морамо служити искуствима других народа. Човек потребује за време спавања више ки-

сеоника но иначе, и хигијена с правом захтева да

се с тога и највећи простори у згради употребе као спаваће собе.

Код велике спаваће собе нема такве бојазни, да ће се ваздух у соби брзо покварити дужим удисањем, особито за болесника. За величину спаваће собе разне су норме предлагане. Тако је „Решвсћег Метејп Наг бНепшШсће ОезипаћензрЛесе“ препоручило ове норме код станова: за свако дете испод десет година 5,00 кубних метара а за одрасле двапут толико. По М/ејззђасћ-у) ове норме треба дуплирати с обзиром нато, што и намештај код соба заузима извесну кубатуру простора. Ако узмемо да је висина једне собе 3 м. онда за двоје одраслих довољна је соба величине 450 Ж За0 што одговара ку. батури од 48 сђм.

И осветљење је код спаваћих соба као и код осталих простора веома важно. Не треба мислити, као што би то на први поглед изгледало, да су наше, садање сеоске куће врло рђаво осветљене. По захтевима хигијенским минимална величина прозора није баш тако велика,и према нормама Немачког друштва за чување народног здравља оно је за децу испод 10 година У, квадратног метра, а за одрасле двапут толико. М/ејзођасћ узима трипута ове норме из разних обзира,те према томе величина прозора била би за децу испод 10 година 8/, квадратног метра а за одрасле два пута толико. На тај начин, једна спаваћа соба за два одрасла човека морала би имати или 2 прозора по 0,6м“ или један величине 1,2м".

Према овим нормама стан за једну породицу треба да има 5-7М широку а 4-ом дугачку „кућу“ у којој се преко дана задржавају становници; једну или две собе за спавање 2—ФЗом широку а 4,5,0ом дугачку; једну камару — собу за чељад и подрум око 12т2. Висина соба несме бити испод 2,5м боље је Зм. а подрум може бити испод 1,9м.

Спаваћа соба мора имати и своју пећ засебну, и заједничку са кујном, јер у случају болести захтева се чешће загревање но осталих простора. Од великог је

значаја за стан економски намештена пећ у соби и то зидана пећ. Таква пећ истина захтева дуже времена

док се загреје, али зато даје постојану топлоту и не лади се брзо, Пећи за собе треба да су удешене да се из соба загревају, несмеју се употребити никакве справе за затварање на чунковима ради штедње горива, јер ове могу бити узрок тровања димом. Пред пећ, на дашчани патос треба наместити парче лима како неби жар, која из пећи често испада, падала на патос па и често пута била узрок пожару. Кујна (кућа) треба да је патосана. Најбоље је. патосати цигљом положеном у кречном малтеру, јер ола мора бити осигуране од пожара. У кујни до-

#) Паз Напабисћ дег Агсћне иг. ТУ. Тћећ. 2. Нађђапа | еј