Српски технички лист

— 136 —

лази огњиште, казан за прање а може доћи и пећ за хлеб.

За собе је најбоље употребити патос од сувих чамових дасака. Даске су положене преко потпатосница. Испод патоса мора доћи чист сув песак. На чистоћу песка мора се обратити нарочита пажња. Он не сме у себи садржати органске клице, не сме бити загађен, јер он може усљед тога што није чист, бити узрок разним заразним болештинама.

Главна улазна врата треба да су двокрилнаУнутрашња врата једнокрилна. Врата и прозоре треба тако распоредити да омогућавају згодан распоред намештаја. Унутарња врата да су 2,00 М. ВИ сока а 0,90—0,95 широка.

Од великог је значаја за стан, економски намештено огњиште за кување. Врло непрактично је отворено огњиште, какво се кол нас још стално налази, које готово целу кућу димом испуњава и на коме домаћица са сузним очима ручак и вечеру спрема. С тога се увек препоручује зи дано огњиште са гвозденом плочом, удешено да штеди на гориву а отклања све мане отвореног огњишта. Сем овога оно још кујну зими загрева.

Подрум испод соба треба да је засвођен, ивише од '/; своје висине изнад земље, да би лодједнако био топао и зими и лети. Проветравање подрума бива најбоље помоћу малих призорчића у самоме соклу грађевине, који сус поља са једном решетком од жица покривени, а зими за време мразова, днбро сламом заптивени. Ако није могуће употребити сводове за подрум, онда се мора прибећи другим конструкцијама наравно мање згодним, али кад се оне не могу избећи онда их треба и пажжљиво извршити. Од таквих конструкција захтева се да испарења из земље као и гасове врења из подрума не пропушта у собе за становање. Ако се не може употребити свод онда сељаку остаје за употребу још само дрвена грађа, којом ово мора да задовољи. У таквом случају добро је пазити да греде употребљене за ово буду здраве и довољно јаке, како би могле не само конструкцију носити

"но и намештај соба, а и људе у собама. Да такве

греде не би усљед влаге и гасова који из земље излазе брзо трулиле добро их је премазати катра-

· ном. Преко греда треба да дође оплата од дасака,

довољне јачине, а преко дасака морао би доћи

| један слој који би ове гасове из подрума задржа-

вао, а за то је понајбоље употребиги иловачу, пош-

"то је сељак готово увек у близини налази; и то

' слој 8—10см. Преко иловаче дошао би чист сув

' песак 15 см. дебљине, где би биле положене потпа-

тоснице а преко њих патос.

Овакав склоп, задржавао би гасове подрумске, да не пролазе у собе за спавање. Могу се и друге конструкције употребити, а у сваком случају

оне морају бити зависне од онога што сељак има и од онога што сељак може набавити.

Нужник код сеоских станова треба да је близу ђубришта направљен, да би се човечији и живтињски отпатци лакше могли мешати и тиме за ђубрење њива употребити. Нарочито треба обратити пажњу на нужничку јаму. Из јаме несме ништа у земљу понирати, нити се сме влага на зидове стана пренети. Да би се спречио смрад треба чешће исмете посипати ситном земљом са мало песка, јер земља има то својство да гасове ових у себе прима и задржи. Одпатке од болесника најбоље је метати у засебну јаму, која је удаљена од стана, па је затим добро земљом засути.

Сокл стана треба да је изнад сувог земљишта за 50—60 см. уздигнут.

За темеље а и за подрумске зидове најзгоднији је материјал ломљени камен. За темеље који се граде у влажном земљишту, треба мегто обичног креча употребити цемент. Ако се страхује да ће влага овлажити и горње делове зграде, онда треба на раван сокла,а испод дрвених делова (од прилике 15—20 см. испод патоса) поставити један изолирајући слој од катрањаве хартије, катрањавог малтера или цементног малтера.

Около зграде у ширизн од најмање 1м. треба калдрмисати каменом или препеченом циглом. Оваквој калдрми треба дати потребан пад како би.вода, која са стреје пада, лакше и брже отицала, те не би зидове влажила.

Ово неколико речи, надамо се, ла ће користим сваком оном који се буде бавио грађењем сеоских станова. Веома би лепо било кад би се и на саму спољашност обратила пажња и израђивала у духу наших старих сељачких станова. Такви станови најбоље приличе околини у којој су јер су, и свој изглед добили из најпотребнијег; а бело окречена кућица са црвеним кровом лепо и хармотично изгледа у оном зеленом и брежуљкастом пределу где

се налази. Лепо би било кад би се код наших сељака

на ово обратила пажња те да се држе онога што су традицијом наследили.

Врло би лепо било кад би као украс куће с поља метали и слику свога патрона, своју славу, која би на згодном месту дошла онако исто као што су наше старе цркве била с поља сликама украшене а на прво место сликом онога светитеља коме је и црква посвећена. На овај начин обележила би се српска кућа, јер само Србин има своју славу.

Марта 1910 год. Архитект Б. М. Таназевић