Српски технички лист

— 142 —

планова и предрачуна за нове штале,.., па се моли Министарство грађевина актом, да се за ту цељ упути баш тај и тај архитекта, У акту стоји име и презиме тога, који се дао тражити, а који није нигде показао да је баш специјално спраман за тај посао.

|. Министарство правде хоће да подиже модерни казнени завод и тражи од Министарства грађевина да му се упути баш нико други (0 овоме је била друга преписка и цењкање) него тај и тај архитекта „познавајући—вели се у акту, његову способност и вештину “. Међутим тај „способни чиновник“ има потребну особину да добро стоји код утипајие личности у Министарству правде, Напомињемо да ће зграде коштати преко уилион динара а тај технички чиновник скоро је без икакве праксе и рутине

Ш. Министарство спољних послова тражи од Министарства грађевина тога и тога архитекту за израду планова око преправака и рестаурације у једној нашој старој задужбини на страни,... Тражи се онај исти који је био специјалиста за штале !

Шта је ово > Како се може назвати ово натурање околишним и заобилазним путевима 2

Ако је тим надлештвима стало до 0озбиљнога рада, онда би ред био да своје жеље изложе Министарству грађевина, које је позвано и једино има права да од својих чиновника одређује: које ће стручно лице радити који посао, То његово право скопчано је са одговорношћу која прати сваки такав посао. Ако је онима стало до тога коме ће припасти извесна награда и дијурна, Мини старству грађевина мора бити до тога, да се јавни технички послови извршују добро, со-

ллдно и од способних лица. РК

Београдска жепезничка станица.

——-_=- ——-

Пре две три године био је извоз наших сировина необично обилат. Неколике станице дуж пруге нису биле довољно простране и опремљене да тај извоз савладају а београдска станица била је у толикој мери закрчена, да се укочило готово све. Може се допустити да су тад биле ванредне прилике, унеколико појачане шиканом суседне монархије, али није ни мало вероватно да је томе био узрок неумешност железничких службеника.

Међутим у скорој будућности сгицаће се у Београдску станицу још две пруге: пруга од Ваљева и пруга од Смедерева.

Број возова из дана у дан расте а кад буде готова пруга и веза са Ваљевом и Смедеревом, онда ће постати Београдска станица тако жива, да јој треба и проширење и нарочита станична опрема.

На проширење Београдске станице у њеном данашњем рејону могло би се помислити само у случају да се реши једно важно економско и финансијско питање.

Поред других незгода, које су се временом истакле за Београдску станицу има једна, коју сви железничари знају, али којој има тешко лека. Гротло наше Београдске станице сужено је код зграде монопола дувана у толикој мери, да се на проширење станице не може мислити ако се не уклоне монополски магацини. То је питање новца.

Када би се уклонили магацини, онда би се могла станица проширити и на противну страну а и продужити по потреби чак до гасних резервоара где би се могла можда поставити станица за ранжирање возова а можда и магацини за споровозну робу, рампе и остало.

Иначе се мора ићи врло далеко за станиц/ за ранжирање, јер у близини Београда нема довољно места.

Али се сем тога већ данас, а ако се не варам већ и поодавно, осећа још једна незгода а то је, незгода око маневрисања. Време је већ да се за Београдску станицу централишу скретнице и сигнали. Можда би било за сад још довољна сама централизација скретница с најпростијим централним апаратима. Централни апарати на железничким станицама достигли су у Пруској готово највеће савршенство, јер су на конструкцији централних апарата радили многи одлични инжењери и државни и инжењери фабрика које су апарате извршивале. Сада државна власт ставља врло строге погодбе за конструкцију тих апарата, које су све прикупљене у нарочитом распису: „Везопдегте Вефтеипееп ни фе Ашеје ипо ипа Шејегипо уоп ММесћеп — ипа 512па] — ге меткеп.“ Шта више немачко министарство грађевина у споразуму с истакнутам фирмама које извршују централне апарате, ради на томе, да се израде тачне нормалије за осигурање саобраћаја, како би се добило јединство у конструкцијама па с тим и много мањи магацини резервних делова а и јефтинија израда и лакши обука персонала.

(С почетка, док није био развијен железнички саобраћај, саобраћај је био ограничен махом на дневну службу, возови су били лаки а брзина једва је надмашала брзину садашњих 'вициналних пруга Тада је било лако за времена видети све препреке на путу и било је сразмерно лако зауставити воз на време и спречити несрећу. Али од како су брзине вожње огромно порасле а са њима и дужине возова итежине локомотива, саобраћај је добио сасвим