Српски технички лист

— 143 —

други тип. За сигурност модерног саобраћаја, поред свег савршенства кочница, потребно је да дуж пруге на опасним местима и пред станицама буду сигнали који ће из далека моћи давати потребне знаке, како би се захуктали тешки воз, с огромном живом силом, могао за времена зауставити.

Данас сигнали врше тројаку службу:

Да покажу возном особљу у каквом је стању пруга и да ли где год не прети каква опасност. Имају за заштите воз који је на прузи, да му који воз не би наишао у сусрет или га иначе сустигао, да сачува воз да му на бифиркацијама не долети какав други воз с бока, да покажу кало стоји какав обртни мост ако га случајно на прузи има, да заштите улаз у станицу и т. д.

Сем тога сигнали имају да објаве пружном особљу да долази воз.

Има још једна врста сигнала која служи за блокирање појединих деоница пруге и да регулишу саобраћај по њима.

Сигнали прве врсте, као што ће бити читаоцима познато, то су махом сигнали на високим стубовима. Они носе на себи нарочито крило — ру чицу, а ноћу фењер, који својим положајем даје возном особљу на знање; „пруга слободна“, забрањен пролаз“ и „вози полако“.

Али сем ове врсте постоји још врло много друкчијих сигнала, који се у главном могу поделити у две групе: у оптичке и у акустичне.

Српска државна железница припада савезу немачких железница и зато би требало при пројектовању опреме за Београдску станицу примити прописине норме немачких железннца.

Зато би они, којима је у део пала срећа, да трасују и пројектују нове пруге, требали да проуче поменуте прописе као и прописе од 4 новембра 1904 године и измене и допуне од 1. августа 1907 године (које је Немачка прописалала о грађењу и експоатацији железничких пруга.

А нарочиту пажњу треба обратити на везу нових пруга с београдском станицом.

При томе би господа инжењери добро учинили када бисеи при пројектовању проширења Београдске станице споразумели с којим од наших саобраћајних чиновника који су дуже време муку мучили са манипулацијом на београдској станици.

Ј.

дграда за народну библиотеку,

Министарство просвете обратило се Министарству грађевина за пројекат нове нар. библиотеке која ће се подићи на земљишту, где је сада велосипедско друштво испод народног позоришта. Програмом који је израдио библиотекар нар. библио-

теке, предвиђа се да зграда буде велика за 200 000 свезака, са осталим потребним просторијама. Општа дворана за читаоце предвиђа се са сто седишта, Поред тога имаће једна мања читаоница са 30—40 седишта. Према томе за подизање ове зграде биће потребно најмање пола милиона динара. Како је Земљиште скоро два пута веће него што би заузела зграда са потребном висином, с обзиром на важност своју, место и околину, налазимо да би требало спојити са народном библиотеком и музеј који се већ гуши у садашњим престарелим зградама, а на том земљишту подићи за библиотеку и музеј једну велику заједничку монументалну зграду, која би задовољила садање наше потребе и служила за украс престоници. Свуда овакве јавне граћевине су мерило културе и напретка једнога народа како у техничком, тако и у уметничком погледу. Сам пут којим је Министарство пошло да дође до пројекта ни мало није савремен. Пројекти за јавне грађевине првога реда добијају се увек путем јавне утакмице и крајње је време да се и код нас почне тако радити. Сума која се изда за скице ма-

ла је награда за труд и идеје многих такмичара. В.

ТЕХНИЧКИ РАДОВИ

У ТИМОЧКОМ ОКРУГУ 1908. и 1909. ГОД. |;

0 техничком персонапу у опште,

У техничком листу неко време, ранијих година, излажаху извештаји о техничким радовима по окрузима. Ове године не нађох ни једног. Да ли се није по окрузима ништа радило» Невероватно! Колико се радило 2 Не знамо.

Збиља, је веома потребно знати — радове који се предузимљу сваке године у нашој отаџбини. Није довољно знати рад и мукуу једном округу нашем „сељачком инжењеру“ како вели чика Сима. Па и варошки инжењери треба да знају шта се на селу ради.

Што извештаја из округа нема, биће да је главни разлог што су инжењери по окрузима јако проређени одласком на грађење железница, Оно што је остало преоптерећено је пословима, или је младо сувише или одвећ старо — једрих снага у округу, рекао бих, нема. Тек се осећа велика празнина у нашем листу.

Да ли су се послови по окрузима смањили, одласком скоро најбољих снага 2 На против послови су се јако повећали. Не знам сигурно за све округе, али у округу Тимочком оскудица у људима техничке спреме, толика је да је већ „загушљиво“