Српски технички лист

~ 145 —

Овај је мост од камена са једним сводом 20 м. отвора и стреле 4.20м. Стубови и крила израђени су од ломљеног камена, пешчара из Метовнице у хоризонталним редовима, а свод је израђен од тесаног камена. Нешто из Метовничких мајдана и мањи део од пешчара из Доње —- Беле Реке, јер се у Метовници није могло више наћи ваљаног камена.

Овај мост био је започет у 1907. години, али како је предузимач пао под стечај довршен је 1908. године.

Ово је највећи свод од камена израђен до сада у округу тимочком. Пројект је израдио потписати инжењер. Коштао је свега 26797,55 динара. Овако мала цена са навозима заједно долази отуда, што је врло јевтино погођен а поглавито и отуда, што су фундаменти плитки пошто се брзо наишло у темељу на чврсту стену. Ломљен камен у крилима и стубовима зидан је у мешаном малтеру (батард-цемент, портланд и креч), темељи а и своду портланд цементу малтеру.

При дефинитивном скидању скела опажене су одваљене љуске на отпорцима левога стуба што је дошло од врло рђаво израђене скеле.

2. Горњи мост у Метовници на истом путу преко Бањске реке саграђен је сав од ломљеног камена на један свод од 18.00 м. отвора. Стреле 4,09м. Ово је највећи свод у овоме округу изра ђен сав од ломљеног камена у порт. цемен. малтеру, само је челно камење полутесано и ограда на мосту. Мост је израђен врло добро, и ако се на узводној страни примећује деформација сводног лука од рђаво постављених скела. При првом попуштању, као и при дефинитивном уклањану скела нису се приметиле никакве деформације нити прскања свода, што је најбољи доказ да се сводови од ломљеног камена могу радити и са знатно великим распонима. Стубови и крила израђени су у кречном малтеру а темељ у порт. цем. малтеру.

Пројект је радио потписати инжењер; грађење започето 1907. год. довршено 1908. год. због пада предузимачевог под стечај. (И горњи и доњи мост био је узео у израду Рајко Димитријевић, који је у току 1907. године пао под стечај те мостове није могао довршити.) Овај је мост коштао 19 192,85 динара. Опет овако мала цена коштања долази поглавито због близине камена (метовнички мајдан,) који се налази у непосредној близини моста.

3.) Два моста и један пропуст преко Арнауте на путу Бољевац—Књажевац: Оба су ова моста са по једним сводом, један у селу Добрујевцу од 15.00 м. отвора, стреле 3,15 м. а други ниже у селу Бољевцу од 16.00м. отвора, стреле 3,20м.

Поред овог другог налази се и пропуст за воденичну ваду од 1.50м. отвора полукружни, али пошто је под насипом навоза, широк је 14.60м.

Оба моста и пропуст зидани су ломљеним каменом, само чела сводова и ограда на мостовима израђена су од полу-тесаника.

Темељи су зидани порт. цемен. малтером, стубови и крила мешаним малтером (ђајагд-от), а сводови и цео пропуст такође порт. цемен. малтером.

Мостови су врло добро израђени, никакве деформације на сводовима нити пукотине нису се појавиле. Али после три месеца од дизања скела, ослонци и каменови испод ослонца на десним стубовима код оба моста на ћошковима су прсли. Камен за ове мостове врло је добар, андезит трахит, из мајдана у селу Добрујевцу, те се не може рећи да је овом пуцању узрок рђав камен. Моје је мишљење да је ово пуцање отпораца дошло од неједнаког слегања свода. Јер су чела свода израђена од врло добро обрађених тесаника, који зупчасто захватају остали део свода од ломљеног камена.

Пошто се ломљен камен више слеже од тесаника, а малтером је овај део свода јако везан за чела то је у неколико целокупно оптерећење пало на челне тесанике. Челни тесаници нису нигде прсли, што је знак да се на њих терет равномерно преноси, али чим је оптерећење пало на зид од ломљеног камена — стубове — који се не равномерно слеже због разне дебљине малтера и не дотераног лежишта, пуцање је каменова у овоме зиду отпочело, Из овога може се извести наук да велике сводове не треба правити од мешовитог градива — камена неједнаке обраде.

Ако се употреби као на ова два што се употребило, онда треба бити веома пажљив и код тесаног чеоног камена треба остављати спојнице најмање 1 см, испуњене малтером, да би се и овај део свода могао слегати заједно са оним делом од ломљеног камена, или, што је економичније, правити цео свод само од ломљенога камена.

Ја сматрам да се сводови за мостове код нас могу правити од 16 до 18.00 м, отвора само од ломљена камена, у порт.- цемент.-малтеру без икакве бојазни.

Сва три објекта пројектовао је подписати а израдио их Тома Николић предузимач за суму од 42 218:61 динара. заједно са навозима. Грађење је отпочело августа 1908 год. а завршено јуна ове 1909 године.

4. Мост преке Мировске реке на путу Бољевац Параћин. Овај је мост са једним отвором од 8.00м, Зидан је порт. цемен. малтером у темељима и кречним малтером стубови и крила, а у место свода употребљене су гвоздене греде (осам комада МР Мо 35). У место патоса извршено је бетонирање у виду малих сводова између греда дебљина бетона у темену 0,51 м. Ограда је гвоздена, која је истина утврђена за гво-