Српски технички лист

— 198 —

дала је на општу управу: 584 667, (10ба) на саобраћајну и комерцијалну службу: . 1331 366,12 (24,22) на надзор и одржавање. пруге: 1317 544 ве (23,987/о) на вучу и возна средства: 1576 402,47 (28.94 /6) на помоћне стране

службе : . 685 073,8а (12,47"/0)

Укупно: 5 495 054,5) дин,

Кад се упореде приход и расход, онда је саобраћајни косфицијенат 54,59" од прихода (у 1907. години био је: 47,03); дневни је расход по километру 28,4 дин. По одбитку расхода држави је претекло чисто 4659 400 дин. прихода т. ј. 45,41 од сто.

Расход према чистом приходу стоји као 54,59: 45,41.

У 1908: год. издато је по возном километру 2775 дин, а у 1907 год. 2756 дин; по дужном километру у 1908. год. издато је: 9920 дин.

По буџету за 1908. год. било је предвиђено бруто прихода: 9 350 000 дин., а издатка 4888 800 дин. -— Међутим више је било наплаћено : 910 813 дин., а више је утрошено 712613 дин. но што је било буџетом предвиђено Просечно оптерећење возова било је, у тонама: бруто према нету, као 1:3,7.

Од узајамне употребе кола Србија је примила од страних железница 229 115,76 а издала 160 288,14 дин,

По класама путовало је у 1908. години: у 1. класи: О, у П. класи: блау Ш, кл: 93,19 од сто. По километру 0,76, 11,75 и 87,55 од сто.

Ако се на основи ових података довде хоће да чине закључци, онда би се добиле ове цифре.

На концу 1908. г. инвестирано је у вредност грађевина, вознога материјала и инвентара, на нормалним пругама дин: 130. 477 076 Бруто приход од 10260 813 дин. чини 7,8% од уложенога капитала,

Како за амортизовање горњега капитала по 5% треба 6500 000 дин, значи да држава, пошто више од половине бруто прихода мора да изда на режију, мора за амортизацију да доплати непуних два милиона динара. Тако ствар стоји кад се посматра са чисто фискалнога гледишта. — Међутим кад се на железницу гледа са других гледишта, може се за нашу железницу нормалног колосека

рећи: да се она потпуно речтира, и једва би се могло још што боље зажелети.

Режија се може ишчекивати испод 40% а треба ишчекивати, да никад не пређе 47 д7 50%

У 1908, год. путовао је нашим железницама 1105 835 лица. Ако се из овога броја изузму путници у експрес возовима 4217 лица која се могу сматрати као директни путници, и половина путника брзих возова ни = 12.638) онда је у унутрашњем саобраћају пропутовало у поменутој години у округлој пифри 1 100'000 лица. То значи да је у 1908. год. у Србији путовало свако жреће лице (на 3000 000 становника): —

Према томе наша железница и у томе правцу задовољава јавну потребу. —

У 1908. год. отпутовало је из Београда (и војна лица се свуда подразумевају) 156 658 лица, што значи да је свако лице путовало два пута.

2. Пруге ускога колосека.

1) Младеновац — Аранђеловац. Дугачка је 31,5 КМ.,

До конца 1908 год. инвестирано јеу вредност грађевина, вознога материјала и инвентара дин. 1603 54993.

На њој је путовало 21351 лице и од њих је било прихода: 36952 дин. по км. дакле 1173 дин. Робе је пренето 19 315 тона; прихода од робе било је 66 499 дин. Укупно прихода је било 103 451 дин. Од путничкога км. наплаћено је 6,2 пара од тоне и км. 12,47 пара.

На експлоатацију режију —за ову пругу издато је у 1908. год. 106 358,58 дин.

Према томе укупан приход по тарифном километру био је 3 23284 дин а укупан расход: 3 323,7) дин, Више је на режију издато за 6000 дин. но што је добивено. Коефицијенат саобраћаја је 102 31 %.

Одатле изилази да се ова пруга са чисто фискалнога гледишта не ренгира; држава доплаћује и за режију (6000 дин.) и за амортизовање уложенога капитала целу суму.

За ову је пругу било предвиђено трошкова 1340 000 дин а утрошено је 1603 549, дин. —

2). Пруга Ћуприја—Сење Дужина: 30,81 км. Предвиђен је кредит за ову пругу 1650 000 дин. до конца 1908 год, а утрошено је 2 752 634 дин.

Пропутовало је: 6171 лице а транспортовано је 104 407 тона.