Српски технички лист

— 199 —

Бруто приход је био: 63 851,% дин. По путничком километру просечно 1,77 пара, по тонском км. 1,4 дин. а по тарифном км. 2 )28.38 ДИН.

Укупан расхог за ову пругу у 1908. год. био је: 120 789,33 дин. Саобраћајни коефицијенат је 189,17%

Према томе ова се пруга, са фискалнога гледишта, мање рентира но пруга Младеновац — Аранђеловац. За режију њену држава доплаћује 50% скоро преко прихода и целу

суму за амортизовање уложенога капитала.

8. Пруга Забреж — Ваљево. Дугачка је 67,аз км. Предата је јавном саобраћају тек 8. септембра 1908, год

Према томе вредносг њена рентирања не може се ни третирати. — Али се ипак зна да је њом пропутовало, за непуна четири месеца: 6412 путника, а пренето робе: 16 718 тона. — Целокупан приход био је: 108 391 дин, Од путничког километра било је просечно прихода 5,74 паре, од тонскога км. 8,37 дин. и од тарифнога км. 15707) дин

На експлоатацију издато је: 27500 дин. Према томе је саобраћајни коефицијенат : 29,37 (о

4) Пруга Ћићевац—Св. Петар. Дугачка је: 22,2 км. Трошкови око експлоатације ове

пруге урачунати су у трошкове око експлоатације шуме Буковик и Рожањ. —

ж Ж 25

Тако нам ова статистика не даје: како је и на који је начин експлоатисана ова пруга, шуме у Буковику и Рожњу, шуме и угаљ у Сењском Руднику, радионице у Нишу, ложионица у појединим станицама и појединих мајдана. — Она нам не пружа ни податке о појединим набавкама, њиховим ценама и у: потреби (сем неких података о праговима).

Ова железничка статистика не даје ни најмање податке о рачунским односима и билансу и завршним рачунима,

Напомена. — Пруге Младеновац—Аранђеловац и Забреж—Ваљево имају привредни и економно — политички карактер, док оне друге две: Ћуприја—Сење и Параћин — Св. Петар имају важности у главном за нормалну железницу служећи јој као помоћна пруге

за довлачење материјала, угља и прагова.

Ако би се на основу рада и прихода пруге Забреж — Ваљево за четири месеца у

1908. год. смеле да чине комбинације и упоређења са пругом Младеновац— Аранђеловац,

и одатле да изводи закључак, могло би се рећи да пруга Забреж — Баљево стоји много боље и даје повољније резултате само за то што везује богат крај са извозном тачком на Сави; на против пруга Младеновац — Аранђеловац је слепа. Већи полет саобраћаја на овој очекује се са везом нове пруге Аранђеловац — Ваљево. в

Хеншел — Годдшмитове локомотиве Мо 968 — 97),

Пише Милан ГРЕБЕНАРОВИЋ, ДИПЛОМ. МАШИН, ИНЖЕЊЕР. — свршетак —

Какву репутацију уживају Краусове локомотиве, а какву пак локомотиве са слободним осовинама са Биселовом рудом или са Адамсовом слободном осовином или томе подобно, могао је г. М. Илић сазнати на страни 82 и 83-ој немачког дела: „Пје Елзепђавп—- Тесћшк дег Сегепмат, уоп Вшт, Вагткћацзеп ипа уоп Вогпез Јег Тћеп, ф!е С осотонНуеп“ издање од 1897. год. где између осталог стоји и следеће што је г М. Илић свакако при набавци Хеншлових и Голдшмитових локомотива изгубио из вида:

„Све слободне осовине, изведене на пр. по Адамсу или са Биселовом рудом или томе подобно, имају чудновату особину, да њихов правилан ход стоји под јаким утицајем кретања предњег дела локомотиве у попречном правцу колосека, — дакле заошијавање, нихање или љуљање предњег дела локомотиве јако утиче на правилан ход слободне осовине (кад је ова намештена напред). — Заошине ли предњи део локомотиве у лево, онда слободна осовине заузме положај који одговара скретању колосека у десно — т. ј. десној кривини, — трчи дакле у правом колосеку уз десну шину; сљедује ли пак предњи део локомотиве сили за одржавање слободне осовине у нормалном положају те се заниха у десно тако да при том предњи део пређе преко средњег—нормалног—положаја то се слободна осовина креће уз леву шину, стави се дакле у положај као да се креће кроз леву кривину. Исте појаве наступају и при пролазу локомотиве кроз кривине а при одступању локомотиве од средњег—нормалног — положаја. Дакле, код локомотива, које су снабдевене са овим слободним осовинама, појављују се учестана нихања, која при великим брзинама могу постати веома опасна, а која свакако и на горњи строј колосека утичу. Да би се ова нихања одржавала у дозвољеним границама, мора сила а Р која одржава слободну осовину у нормалном положају, а по потреби и полупречник лука, по коме