Српски технички лист

— 200 —

се креће слободна осовина у кривини, бити толико велика, да се спречи сувише брзо попречно померање. Но тада се дешава, код троосовних локомотива да слободна осовина задржава, нарочито при влажном времену и глатким шинама, исти правац са осталим осовинама а само се код мањег полупречника лука, по коме се креће слободна осовина, ова непотпуно радијално поставља,“

„Према овоме изгледа да није могуће конструисати обртно постоље са једном осовином, које би било у стању да одговори свима захтевима, који се конструкцијама ове врсте постављају; — ако се конструише са направом за повраћај слободне осовине у нормалан положај — као што су првобитно биле Хеншлове и Голдшмитове локомотиве — тада њено кретање стоји под утицајем кретања—нихања — локомотиве; а ако се слободна осовина конструише тако, да се слободно поставља у кривини, (као што је сада случај са Хеншловим локомотивама, код којих је искључена из дејства опруга на збијање, као и код Голдшмитових локомотива код којих су касиране косе равни изнад лежишта слободне осовине) тада ландара слободна осовина: јер она тада слободно сљедује свима неправилностима колосека. Уколико локомотива брже путује утолико мора бити интензивнија направа за повраћај у нормалан положај слободне осовине, али је тада у кривини отежано правилно постављање слободне осовине.Обртно постоље са две осовине нема ових махна; с тога је оно нашло примену нарочито код брзовозних локомотива.“

„И Краусове слободне осовине немају махна које имају обртна постоља са једном осовином. Свако попречно померање вођилачке слободне осовине стоји у вези са померањем и окретањем целе локомотиве и сваки нов правац кретања осталих осовина бива без нихања локомотиве. У кривинама креће се Краусова локомотива веома мирно и сигурно: јер се обе вођилачке осовине—т.ј. слободна осовина и везана осовина, која помоћу руде стоји у вези са слободном осовином — приљубе уз спољну шину (сл. 69 на страни 80 напред наведеног дела). Конструкција Краусове слободне осовине зајемчава тако исто миран ход локомотиве, као што то чине обична обртна постоља са две осовине, а при том не потребује нарочиту направу за одржавање слободне осовине у нормалном положају.“ —

Што се тиче дужине Биселове руде, наводи г. М. Илић да је погрешна претпоставка са које сам ја пошао за израчунавање дужине руде од покретне — слободне — осовине, па према томе да је нетачан формула за ову и резултат, који је раван 13944 мм. Да је ове редове нешто прочитао творац кинематике, чувени бив. професор на берлинској политехници г. Рело (који већ давно због дубоке старости пензионисан, а можда више није међу живима), он

би се скаменио од чуда да се може наћи машинских инжењера, који у своме техничком лутању могу посумњати у оне резултате и формуле за које је кинематика јасно доказала да су тачне. Слободан сам изјавити да ја нисам чинио никакве претпоставке, нити према њима изводио формуле, већ сам просто применио оне формуле које је кинематика за Биселово постоље огласила да су тачне. Ја ћу се писмом обратити и своме бив. професору кинематике на берлинској политехници а писаћу такође професорима кинематике на политехникама у Минхену и Дрезди и молићу их да даду своју реч одн. формула, које сам ја навео за Биселово постоље у техн. листу бр. 13. од 28. марта 1910 год.

Чим добијем одговоре, саопштићу их у техн. листу. За сада нека ми је допуштено рећи да је г. М. Илић у заблуди што се јасно види из тога, што он у своме одговору у техн. листу бр. 21 од 28. маја на стр. 169. наглашује: да формула

ђ ра-5ђ.] РРА Ота ђ

одговара потпуно оној од Хелмхолца, а који за израчунавање дужине руде предпоставља да средина осовине А, и средина осовине В падају у средину колосека. Тиме г. М. Илић у исто време признао: да су две разне конструкције, као што су конструкције руда од Бисела и Хелмхалца, могу по истом шаблону и истим једначинама и прорачунавати; а да овакав начин рачунања не може довести до позитивних резултата, јасно је и излишно је доказивати. Слободан сам скренути пажњу г. М. Илићу на одељак: „Х. Сарпе! Џеђег Госотонгаћтеп, Кеззе тасег, 212 —- па Кирршезаррагаје ипа Ваћпгантег ђЂеатфене! уоп Неш. Кисћуедег ила К. Косћ,“ а у делу „Напађисћ Шт зресеје Езпбаћнп—Тесћик моп Едтипа Непизтеег хоп МаПдесво,“ где ће наћи потребне податке и формуле, које се слажу са онима што сам навео у техн. листу бр. 13. од 28. марта 1910. године.

У колико сам могао тачно нацртати кривину од Е = 75 мет. нашао сам, да при кретању Хеншлове локомотиве натрашке, дакле при кретању локомотиве са слободном осовином напред одступа подужна оса локомотиве од средине слободне осовине со 77 мм. Кад се ово унесе у једначину

а. Е

Гане на стр. 77 немачког дела: „Гле Елзепђаћп - Тестик берепмам, уоп Влшт, Вагкћаџзеп ипа у~ол Вт1ез, излази да дужина г [одн. р, на сл. 3 у техн. листу бр. 10 од 7. марта 1910 год.] Биселове руде — сл. 67 на стр. 77. горенаведеног немачког дела—треба

да износи: а. К 0,077.75

Грана Об 7

~ 1395 мм.