Српски технички лист

— 201 —

дакле за О,6мм. разлика од оног резултата, који је нађен на основу формула из кинематике и немачког дела од Е. Неџзтсег-а уоп Маесо-а, а који је раван 1394.4мм. —

На послетку изволео је г. М. Илић нагласити још и то, да је сл. 4 на стр. 81. техн. листа бр. 10 од 7. марта 1910 год. којом сам преставио механизам за повраћај у нормалан положај малог постоља са слободном осовином погрешна, с тога, што ручица—цугшина спојнице М и р у којој се јавља сила Рз није престављена онако како је то у истини изве-

Хо аењо: ГТ"

Иво,

Дено. Да би поштовани читаоци техн. листа увидели ту моју грешку ја сам на текст сл. 1 верно фирмином цртежу преставио механизам за повраћају нормалан положај малог постоља са слободном осовином. Упорђењем сл. 4 на стр. 81 техн. листа бр. 10 од 7. марта 1910 год. и садање текстел. 1 лако ће се моћи увидети да распоред сила није ни у колико поремећен, али да је хоризонтална компонента Рљ силе Рг према садањој текст сл. ! знатно већа, те је према томе и већи њен моменат како у односу на обртни заворањ В, тако и у односу на задњу осовину. Постављањем момената при најјачем скретању малог постоља израчунава се да напрезање Рз у ручици или т. зв. цугшини или спојници М

износи Рљ ~ 305 кгр. а хоризонтална компонента Р5б у том положају малог постоља износи Рљ = 300"кгр. дакле скоро равна сили Рз у ручици М Да није на сметњи пећ са огртачем, молим г. М. Илића да верује да би фирма извела везу ручице М и р са великим постољем сходно сл. 4 на стр. 81. техн. листа бр. 10 од 7. марта 1910 год.: јер сем тога што је тада хоризонтална компонента Ра силе Рз мања, била би излишна и попречна веза на којој се налазе нападне тачке ручице Ми р. Ниш 11-М1-1910 год.

Милан Гребенаровић

ДИПЛОМ. МАШИН. ИНЖЕЊЕР.

„Писмо Уредништву“ Око једног зпа“)

18. и 19. овога листа, који сам потписао на уобичајени начин словом В, и у коме сам се трудио да станем што више на начелно гледиште, не наводе-

| ћи ни имена у изнетим примерима, г. Ђура Бајало-

вић познао је себе у два наведена случаја и покушао у своме писму штампаном у бр. 22 овога ли: ста да оправда заобилазни пут и начин, којим му се извесни послови (скопчани са наградом и проводњом) у последње време поверавају. У првом случају израда штала а у другом рестаурација зграда шетшоријско умешничке вредности једне наше задужбине--два дијаметрално различна посла поверена су г-ну Ђ. Бајаловићу у оба случаја од некомпетентних лица, јер су пољопривредници, шу-

| мари и дипломате оцениле архитектонске способно-

сти његове, а Министарство грађевина, чији је г. 5. Бајаловић чиновник и које зна добро како ради и за шта је способан, имало је само да га упути на већ намењене му послове.

Г. Ђ. Бојаловић у своме одговору видео је: да се ја кријем иза почетног слова мога имена. каже нам како је зваш и нмуђен и много што шта друго, само није могао да увиди оно зло кад се за чисто техничке вештачке послове намећу Министарству грађев. кандидати од стране оних, који сем своје личне наклоности или рођачке или партиске не могу имати стварних разлога да баш томе лицу (рецимо г. Ђури Бојаловићу) треба поверити извесни технички посао.

Влад. М. Поповић

архитект

#) И ако се не слаже с овим написом, Уреништво му даје места као одговор на изјаву г. Бајаловића.