Српски технички лист

= 208 =

И звештај Нглзорног Одбора О извршеном прегледу друштвене благајне за рачунску 1909/10 годиту.

По извршеном прегледу свију рачунских докумената нашли смо, да је стање друштвене благајне на дан 25. маја 1910. год. следеће:

1. Заостала готовина из год 1908/9. – 9216.15 дин. 2. Члански улози из ранијих година 2505.— , 8. » | »„ за год. 1909/10 500.— |, 4. Уписне таксе нових чланова 100.—_, 5. Утемељанчких и добротворних

улога . 600.—. , 6. Интерес на уложени новац код

Управе Фондова и Прометне

Банке . ЈИ диаое 37410. , 7. Ванредни приход од ажије. 485 , 8. Приход фонда за дом 887.65,

Свега 14 187.75 дин.

Ова је сума овако распоређена:

1. Издато за друштвене трошкове по рачунима

УПоње 4 У9до90 25 "дин 2. Дато на књижицу код Управе

Фондова . НЕ И ЗИНЕЊИН ОВЕ РА ДЕЈ. 3. Дато на књижицу код Прометне

Банке. . .: 1805— |, 4. Из фонда за дом дато на књижи-

цу код Прометне Банке 137145 , 5. Готовина код благајника 295.06 5

Свега 14 187.75 дин.

Укупна имаовина друштвена износи на дан 25. маја 1910. године.

1. На приплоду код Управе Фондова 7246.— дин. 2. " »„ Прометне Банке 1805— , 3. На приплоду код Ћ Е по другој књижици 137149 , 4. Готовине у благајни пе 285.05 , Свега 10657.50.,

У прошлој години стање благајне престављено је сумом од 9 216.15 дин, према томе је у овој рачунској години прираштај :

10 657.50 — 9216 15 = 1 441.35

Надзорни Одбор прегледао је и благајну Срп, Техн. Листа и нашао: да су сва примања и издавања по рачунима уведена у дневник касе.

До 15. маја о.г. било је примања у благајни Техн. Листа 5001.56 дин. а издато 2794.23 дин , дакле остало као готовина 2207.38 дин.

Нашав да је цео рад Управног Одбора правилан, част нам је предложити скупу да изволи издати разрешницу Управном Одбору и благајнику Техничког Листа.

5. Јуна 1910. год,

Београд Чланови Надзорног Одбора

М. Павлићевић Јпе. Мил. А. Павловић Јпо. Драг. Мирковић

ПАРИСКЕ ПОДЗЕМНЕ ЖЕЛЕЗНИЦЕ,

(наставак)

Закон о концесији париских подземних железница допушта да у возу буде највише 8 вагона. Али се друштво није смело решити на то због тога, што су перони на станицама кратки. Јер би перони били свега само по три метра дужи но што је дужина воза а то је сувише мало за онако брз саобраћај. Возови се не могу зауставити тачно на метар и ако је електрична вуча. Управљач треба да пренапрегне пажњу и да буде врло извежбан, да би могао воз зауставити тачно на метар где треба. Али му ни пажња ни вештина не помаже ако није и возни прибор одличан. Сем тога возни прибор при таквој експлоатацији може врло много да страда услед наглог кочења.

Најзад и површине перона на многим важним станицама показале су се за време извесних часова врло живог дневног саобраћаја да су недовољне. С тога је управа саобраћаја у своје време предложила општинској управи, да се још не извршене станице унеколико реконструишу, да им се даду, на име, дужи перони, али то општинска управа није одобрила.

Тако је најзад управа саобраћаја силом околности била принуђена, да уведе најзад возове од 8 вагона. То је најпре учињено на прузи бр.1. у пролеће 1902. г. А крајем 1908. године уведени су такви возови за време часова најживљег саобраћаја и на северној појасној прузи. Али су најзад возови ипак скраћени за | вагон.

Код већине међу станица перони су са стране

пруге, дакле спољашњи, а само станица аге де Гуоп и све станице на завојницу имају пероне по

средини, између колосека, дакле унутрашње.

Баш та изузетна станица, аге де Гуоп, са својим гпероном у средини, где није могућно делити путнике по правцима вожње, има ужасан развијен саобраћај. Године 1908 већ посетило је ту станицу 49), милионајпутника или просечно по 13000 дневно. А сама та станица била је с почетка пројектована као двогуба станица за везу с јужном појасном пругом. Али је доцније тај пројекат измењен.