Српски технички лист

— 240 —

" и других сметњи раду, датум почетка копања, на-

чин извршења, средства за рад и транспорт; сваку промену транспорта и границе између којих је он извршен; ако би се природа терена изменила и то тако да не одговара предвиђеном геолошком профилу, те ће се промене уписати и кубатуре које се на њих односе. Ако наступи клизање, обурвавање, утврдиће се кубатура и узроци, а исто тако и промена у начину рада као и штете ако је буде било: ако би обурвавања бипа у великој мери, онда ће се проучити њихова кретања и њихов утицај на ток послова. Исто тако утврдити треба и све штете које би проистекле од бујица и дуготрајних киша.

Ако би природа терена захтевала да се граде обложни зидови, калдрме, раније непредвиђени, онда и то треба унети у Дневник и обележити утицај ових нових радова на само напреловање радова.

Даље треба забележити оне дане када се није

радило и узроке зашто; врло тачно треба бележити трајење дневнога рада и границе између који се оно не мења. Треба исто тако водити рачуна о исплати радника, величини њихових надница; исто тако о употреби барута, динамита, алата: треба прикупити што се више може података о свима споредним трошковима предузимачевим.

Усмена наређења издата предузимачу и свг примедбе учињене исто тако треба уписати у Дневник.

___ Разноли кефазе рада, планирање, копање јаркова, облагање, побусавање, засејавање, све то треба у: писати са одговарајућим им датумима.

Најзад треба означити какве је користи предузимач извукао из разноликог материјала добивеног у усеку и где га је употребио.

У осталом, потреба је првога реда да не буде ни једног камичка, ниједног зрна песка у ма ко-

_јој грађевини за чије се порекло не би знало.

Машеријални ровови и депоније.. · Свима овим претходним забелешкама треба додати још погодбе између предузимача и сопстве-

ника, ако ове погодбе буде било и означити тро-

шкове које би предузимач евентуално имао око заузећа приватног земљишта. Ако би се материјал вадио из корита река или "потока, онда треба обележити целокупан начин рада. Све штете и незгоде по рад које би проистекле услед поводња, поплаве или других елементарних

· сила треба констатовати и са приближном проценом

унети у Дневник.

(наставиће се)

Власник за Удруж. Срп. Инжењ. и Архитекта Влад. П. Митровић ванр. професор Унивгрзитета.

ВЕСТИ

+ Професор А. Фрилинг.

Тајни грађевински саветник и редовни професор Техничке Велике школе у Дрезди Август Фрилинг преминуо је 26-ог јула тек. год. у Маријенбаду. Име А. Фрилинга као техничког стручњака познато је далеко ван граница Немачке. Данас се у олште не може повести говор о модерној канализацији вароши, а да се не спомене име Фрилингово, чије познато дело Епбудззегипо 4. Зе заузима и данас прво место међу стручним делима о канали. зацији. Пок, Фрилинг има заслуга и за почетак рада на једном нашем великом техничком послу—канализацији Београда. Он је на име, почетком 1905 год пробавио извесно врпме у нашој средини и у друштву са такође познатим стручњаком г. Брикеом извршио преглед и део стручно мишљење о пројектима за канализацију и пристаниште у Београду. Њихово мишљење које одштампано на српском и немачком језику садржи, поред ласкавих оцена за једног српског пројектанта г. Нинковића мноштво практичних напомена и примедаба којима смо користили при изради детаљних пројеката и извођењу канализације. Аутсоритетном мишљењу пок. Фрилинга има се свакако захвалити што се још исте 1905 год. приступило извођењу канализације Београда и што је једна добра трећина пуштена већ у функцију, док се раније читавих двадесет година лутало и траћило и време и новац с погрешним уверењем да наши техничари нису још дорасли да израђују пројекте за велике техничке послове, Пок. Фрилинг је доста допринео, да се ови заблуди разбије и већ самим тим заслужио да се одужимо ј

његовој успомени и одамо последњу пошту са: Покој души његовој!

Грађевинарске вести Двадесет камених у суво зиданих пропуста саградиће се ове год. на путу Гор. Милановац— Крагујевац по пројекту окр. инжењера г.

| Влад. Вишека

Предрачунска је сума 4589,80 дин.

Џетнајест камених у суво зиданих пропуста саградиће се ове год. на путу Гор. Милаиовац—'Чачак, по пројекту окр. инжењера г. Влад. Вишека.

Предрачунска је сума 3479,10 дин.

О дговорниуредник: Јефла Т. Стефановић редовни професор Универзитета Штампарија К Грегорић Друга — Београд