Српски технички лист
— 259 —
Друга једна направа служи за испитивање угибања камених стубова под теретом. Стуб се намешта хоризонтално на два камена подметача, па се шиповима тако утврди, да се не може помицати. Затим се на оба краја намести по један хоризонталан сеизмолетар, па се средина стуба толико оптерети да се почне угибати а кадкад и да се преломи. Према сеизмограмима, које за све то време уписују апарати, израчунава се издржљивост објеката, па се према томе одређује, коликој трусној снази може одолети.
На сличан начин мере издржљивост и појединих израђених, старих зидова и читавих зграда, фабричких димњака и др. када их вежу са сеизмометрима и редовно прате како они уписују, према чему одређују њихову истрајност.
5.) Проучавање железничких и других мостова. Излишно је напомињати колико је по човечанство драгоцено свако средство, којим се може поуздано сазнати издржљивост железничких и других мостова. Тим се испитивањима нарочито баве у Јапану и Скотској, а у последње време почињу и у Аустрији. При томе се помоћу сеизмометра испитује чврстина, повијање и њихање мостова, За техничаре, који се баве израдом мостова, било би од особитог значаја, кад би могли тачно знати: шта све имају да издрже носачи и поједини делови мостова кад су без терета и кад су оптерећени возовима. Кад прелазе терети, сваки се мост љуља на извесан начин, у облику маленот таласања. Ако терет даје такве ударе да постају онакви таласи са каквима се мост може њихати, тада ће воз прећи без опасности, ако ли терет почне давати друкче таласе, онакве са каквима се мост не може њихати, већ наступају разнолике појаве интерференције — а то бива, ако се мост почео кварити у неким својим деловима – онда се почиње приближавати и криза за возове. Кад се мост веже са сеизмометром, па преко њега пуштају пробни возови, онда се по сеизмограму, који апарат упише том приликом, може оценити; је ли на томе мосту све у реду, или се нешто почело кварити. Ти су знаци толико осетљиви, да их сеизмометар забележи на неколико дана раније но што квареж узме толике размере, да га инжењер који прегледа мостове с времена на време, може у опште и приметити.
Да се не упуштамо у појединости, ваља нам само поменути, да техничари за грађење мостова имају од Сеизмологије очекивати читав низ новијих детаља, који ће им
давати драгоцених података о томе, које се конструкције и на коме месту имају придр-
| жавати као најбоље. Кад се изради збирка
разноликих сеизмограма за све могуће слу-
| чајеве кварежа на мостовима у облику ал-
бума, она би учинила неоцењивих услуга државним надзорним властима, железничким инспекторима и министарствима приликом редовних и ванредних ревизија железничких и других мостова. За те циљеве израдио је нарочите преносне сеизмометре чувени јапански сеизмолог проф. Ф. Омори,
6). Испитивање пароброда, машина пи ш. д. Помоћу сеизмометара испитује се стање паробродских машина и њихова истрајност, како у појединим деловима тако и у целоме склопу. Исто се тако испитује и сам строј пароброда пре но што крене на пута то је од великог практичког значаја по безбедност путника и имаовине. Рад појединих фабричкик машина такође се прати сеизмометрима, испитује се утицај њихов на саму фабричку зграду као и на околне грађевине Испитују се војничке грађевине, нарочито оне које се убрзо морају саградити и употребити, и т. д. да не ређамо и још многе друге примене, већ да се са неколико речи задржимо на користи, које се могу имати као:
7). предохрана од рударских катастрофа. Свакоме је познато колико грдних несрећа могу причинити рударске катастрофе, те свакоме мора бити јасно колико је велика добит свако средство, којим рудар благовремено може осетити свога опасног непријатеља и да му се с успехом може одупрети, И на томе је пољу сеизмологија већ могла показати извесних успеха, нарочито у Белгији. Доказано је, да се ваља чувати гасних експлозија у угљеним мајданима по неколико
дана, када се у дотичноме месту осете макар
и најслабији земљани потреси. А најновија су проучавања још показала, да не треба силазити у мајданске поткопе за неко време ни онда, када сеизмометри у томе месту буду прилично узремирени и почну уписивати знаке, који предвиђају катастрофу. Белгијски су геолози утврдили, да се услед непрекидног труцкања и дрмања приликом потреса, у угљеним мајданима отварају веће или мање прслине, које са разних страна у већој количини пропуштају онај т зв „опасни гас“ као из неких затворених резервоара, те он лакше истиче и гомила се у већим просторијама на које наиђе и тако може, кад се запали, бити веома опасан по раднике Изгледа да се неће дуго очекивати на дефинитивно решење овога